Prošlog leta sam negde naleteo na tekst u kome se piše kako je reper Kendrick Lamar iskoristio deo pesme “Ostavi trag” Tihomira Popa Asanovića za neku svoju. Znate šta mislim o ovoj vrsti muzike, tako da nisam proveravao o čemu se radi. Ne znam kojim putevima je album Asanovića dospeo do Lamara, putevi Gospodnji su nedokučivi tek, u nastavku teksta se navodi kako se Lamar zahvaljuje Popu “na bezvremenskoj muzici i nada se da će da se sretnu i naprave koji zajednički selfi”!
Popu bolja reklama nije bila potrebna.
Normalno pokušao sam da otkrijem šta se sa Popom dešava, jer nemam pojma kako mu je tekla karijera još od sredine sedamdesetih. Naleteo sam na njegov intervju u kojem prepričava dogodovštine iz života, zanemarivanje sviranja na uštrb vođenja radnje za prodaju instrumenata i zagonetnu naznaku da se ponovo aktivirao sa sviranjem i snimanjem.
Ajd’ da vidimo i to čudo, pomislio sam.
Zaintrigiran onim što sam pročitao, oduvao sam prašinu sa starih vinila i bacio se na slušanje njegovih albuma Majko Zemljo (1974) i Pop (1976), a onda se navratio i na prva dva albuma grupe Time na kojima je svirao, pa grupe Septembar (Luduj s nama, Zadnja avantura)… Sve to se pretvorilo u jedan produženi, nostalgični vikend posle kojeg sam mogao samo da zaključim da se u to vreme u Jugoslaviji svirala svetska muzika!
Sa ovom mojom konstatacijom se, očigledno, i Lamar slaže. 
Pred kraj prošle godine u priču se uključila i Croatia Records (nekadašnji Jugoton) objavljivanjem na disku pomenutih albuma Popa, a uzgred sam utvrdio da njegovi stari vinili dosežu fantastičnu cenu među kolekcionarima (i do 150€ po komadu). Moji primerci nisu na prodaju, neka se time bavi potomstvo. 
U međuvremenu, tisak me je obavestio da su prva dva albuma izdata i na vinilu i da su najprodavanije ploče u Hrvatskoj u proteklih par meseci! Ne verujem da se tu radi o nekim velikim tiražima, ali je to bio siguran znak da se interesovanje publike za Popove radove vratilo.
Početkom februara izašao je dugoočekivani Popov album. Morao sam da potegnem porodične veze pa je deo obitelji iz Hrvatske bio ekspeditivan. Ekspresno sam dobio album Povratak prvoj ljubavi/Return to the First Love. Jasno, na dva diska.
Utisaka je puna glava. Sve je odlično snimljeno i producirano, zvuči perfektno. Mlada pevačica iz Rijeke Sabrina Hebiri je pravo otkrovenje. Tekstovi za pesme na hrvatskom, koje je napisao rok kritičar i kolumnista Zlatko Gall, koga izuzetno cenim, dobro su se uklopili u Popovu muziku. Odlični slovenački jazz gitarista Jani Moder je dobio veliki prostor i super se pokazao. Ostali dobro poznati gosti (Vlatko Stefanovski, RM Točak, Vedran Božić, Aki Rahimovski, Janez Bončina…) korektno odrađuju svoj posao. Kurioziteta radi, u dve pesme Moog svira Nenad Čanak… Ne bih znao reći da li je u pitanju onaj Nenad Čanak.
Za promociju albuma pametno je izabrana pesma “Days of Daze / Femme Fatale“, koja je ujedno jedina koja se može pronaći na Cevki. Nije najbolja, ali je najprijemčivija širokoj publici. Moji favoriti sa albuma su “To Mother Earth / Domovino moja” i “Crazy Macedonian Boy / Ludo momče Makedonče” (vokali Karolina Gočeva, Vlado Janevski). I da malo cepidlačim, voleo bih da je ovaj album malo manje jazz/fusion orjentisan, a da malo više njime dominira funk, kao na albumu Majko zemljo, jer u takvoj formi je Pop najbolji.
Poruka vam je jasna – i ako do sada niste slušali radove Tihomira Popa Asanovića ranije, ovaj album bi trebalo da poslušate… Pa posle toga gde se zaustavite… 