Virtuelni prijatelj iz Australije kojeg sam u nekoliko navrata ovde spominjao ponovo je uspeo da me iznenadi. Sastavio je listu najprodavanijih albuma down under. Bio sam zatečen: od svih izvođača koje je pomenuo jedino sam znao za grupu Icehouse.
A ovamo, kao, važim za dobro obaveštenog čoveka kada je reč o muzici. 
Moje dosadašnje druženje sa Icehouseom svodi se na samo jedan album. Zahvaljujući dobrim pilotima koji su vozili avione JAT-a, njihov album Primitive Man (1982) se ubrzo po objavljivanju našao u mojim rukama. Bio je odličan i u trendu; jedan je od najboljih koji su izdati tokom osamdesetih. Iva Davies, čovek koji stoji iza grupe, ugledao se na ozbiljne uzore: bio je zgodan i pevao je u maniru koji je bio sličan Davidu Bowieju i Bryanu Ferryju. Bila je to savršena kombinacija i u to vreme sam tipovao da je pred njim veoma uspešna karijera.
No, na globalnom planu se nije desilo ništa vredno pomena.
Album Man of Colours (1987), koji se nalazi na pomenutoj listi najprodavanijih, pokazuje da je Iva Davies rešio da se ratosilja poređenja sa Bowiejem i Ferryjem i da bude svoj. Rezultat je delimično uspešan – otprilike, prva polovina ovog albuma je dobra i drži pažnju, a drugu možemo odmah zaboraviti. Rečju, za mene ostaje misterija kako je moguće da se tako dobro prodavao.
Naslovnu pesmu prati zanimljiv promotivni video, pa možda u tom grmu leži zec. Kroz tekst pun topline, Davies nas uvodi u svet ostarelog umetnika koji je nekada imao ispunjen život pun ljubavi i zabave, da bi na kraju ostao sam i zaboravljen, sa sećanjima na lepe trenutke koje je proživeo.
Davies kaže da je ideju za pesmu dobio čitajući u novinama tekst o Andrewu Wyethu, američkom slikaru poznatom po svojim ciklusima. U ciklusu koji se zove “Helga” napravio je 247 studija žene istog imena koja mu je bila višegodišnja opsesija. Daviesu su se vratila sećanja na zajednički život sa bivšom devojkom koja mu je godinama bila inspiracija i koja nije ni bila svesna da se pominje u mnogim pesmama koje je napisao. Komponovanje/pisanje pesama/slikanje – sve su to isti procesi koji obično ne privlače pažnju okoline.
Kao i uvek, najbolje pesme se stvaraju u trenutku kada se slože različite crtice iz stvarnog života. 