Fantomski ud

Kada bi me neko upitao da opišem Jamesa Mercera, zaista ne bih znao šta da kažem. Njegov rad sa svojim čedom The Shins ili kolaboracija sa Danger Mouseom kroz grupu Broken Bells je dobro poznata, publika i kritika ga vole, pesme koje stvara su i više nego zanimljive… No, teme kojima se bavi su više nego čudne i neuobičajene, tako da posle svakog slušanja bilo čega iz njegovog opusa uvek ostanem u nedoumici oko toga šta nam kroz njih poručuje.

Da li to radi namerno ili jednostavno tako razmišlja?

I pored toga što se družimo već dvadesetak godina, na ovo pitanje nemam odgovor. Mercer odavno nije deo indie kulture, u međuvremenu je evoluirao, sazreo kao čovek i autor, no i dalje se iza njegovog razdraganog pop/rock obrasca kriju poruke koje su, u najmanju ruku, misaone i enigmatične, tako da zahtevaju pažnju i razmišljanje slušaoca.

“Phantom Limb” je prvi singl sa albuma The Shinsa Winching the Night Away (2007). Već sam naslov pesme intrigira: “Fantomski ud” se javlja kod osoba sa invaliditetom koje, uprkos što im nedostaje neki deo tela (ruka, noga), imaju osećaj da je on još uvek tu… Pa neće valjda o tome, sećam se da sam prvo pomislio…

Foals in winter coats
White girls of the north
File past one five and one
They are the fabled lambs
A Sunday ham
The EHS norm

And they could float above the grass
In circles if they tried
A latent power I know they hide
To keep some hope alive
That a girl like I could ever try
Could ever try

So we just skirt the hallway sides
A phantom and a fly
Follow the lines and wonder why
There’s no connection

A week of rolling eyes
And cheap shots from the trite
And we’re off to Nemarca’s porch again
Another afternoon of the goat-head tunes
And pilfered booze

We wander through her mama’s house
The milk from a window lights
Family portrait circa ’95
This is that foreign land with the sprayed-on tans
And it all feels fine
Be it silk or slime

So when they tap our Monday heads
Two zombie-walk in our stead
This town seems hardly worth the time
And we’ll no longer memorize or rhyme
Too far along in our climb
Stepping over what now towers to the sky
With no connection

So when they tap our Sunday heads
Two zombie-walk in our stead
This town seems hardly worth our time
And we’ll no longer memorize or rhyme
Too far along in our crime
Stepping over what now towers to the sky
With no connection

Ako površno pogledamo narativ, ovo je priča o dve tinejdžerke koje žive u nekoj zabiti. Između njih vlada odnos koji nije prihvatljiv u konzervativnim zajednicama, pa je u takvoj situaciji najbolje rešenje da se mnogo ne talasa. Mercer je potvrdio da je to priča o dve mlade lezbejke koje imaju svest o tome da moraju da pobegnu iz tog mesta ne bi li mogle da žive bez tereta svog opredeljenja. U gradu u kojem žive osećaju se potpuno otuđeno. No, kakve veze ima “fantomski ud” sa njima? Nije li to, možda, svest o tome da će ih sećanje na grad i ljude sa kojima žive proganjati tokom celog života? Ili je u pitanju nešto sasvim treće?…

Mercer, po običaju, ostavlja slušaocima mesta za sopstvena tumačenja cele priče.

Jedino što je nesporno je činjenica da se radi o brilijantnom autoru. A takvi su danas veoma retki.