Onomad, još dok sam pisao tekst o povampirenim The Specialsima i njihovom novom albumu, znao sam da mi đavo neće dati mira. Kada počneš nesvesno da mrdaš u reggae/ska ritmu teško se zaustavljaš, pa je sasvim logično bilo da sam počeo da prebiram po starim vinilima ne bih li pronašao one na kojima se nalazi logo 2 Tone Records. Sve se srećno završilo u ritmu muzike za ples.
Uostalom, u pomenutom tekstu sam rekao da Madness i The Beat slušam i danas.
Pisanje o grupi The Beat i mojoj omiljenoj pesmi iz njihovog repertoara je odavno bilo planirano, ali mi je iz nekog razloga izmicalo. Posle ponovnog preslušavanja njihova prva tri albuma I Just Can’t Stop It (1980), Wha’ppen? (1981) i Special Beat Service (1982), davno ustanovljeno mišljenje o njima se nije ni malo promenilo. To su vrhunski albumi ispunjeni odličnim pesmama, energičnom svirkom i intrigantnim tekstovima.
Normalno, moj utisak je krajnje subjektivan, ali kada premotam vreme unazad, nimalo nije bilo slučajno to što su The Beat tih godina intenzivno nastupali na turnejama sa nama dobro poznatim imenima (The Pretenders, Talking Heads, David Bowie, The Police, The Clash, R.E.M.). Po nekoliko uspešnih singlova sa svakoga albuma se podrazumevalo.
“Mirror In the Bathroom” otvara njihov prvi album i o njoj je vođeno dosta polemika. Mnogi, pa i Allmusic, misle da je to pesma o kokainu koji se šmrkao po kupatilima tokom zabava, no njen autor, gitarista/pevač Dave Wakeling, u više navrata je potvrdio da je u njoj progovorio o narcizmu kojem su svi ljudi skloni. To je onaj trenutak kada se žena sprema za posao, stavi na sebe sve što joj je potrebno da bude zadovoljna i samouverena i, bez obzira čime je obdarila majka priroda, pomisli u sebi: Kako sam lepa! 
Iako su bili uspešni, The Beat su prestali sa radom posle objavljivanja trećeg albuma. Ne znam šta je bio razlog tome, ali svi članovi su uleteli u druge projekte od kojih je komercijalno najuspešniji bio Fine Young Cannibals.
U novi milenijum bivši članovi pojačani podmlatkom su ušli kao dve grupe. Jedna je zadržala originalno ime, a ona koja živi i radi u USA zove se The English Beat. Obe postave intezivno nastupaju, jer ska muzika najbolje paše uživo sa čašom piva u ruci. Baš i nemam neku želju da preslušam njihove albume ako su ih u međuvremenu snimali.
Da ne kvarim utisak. 