Month: March 2019

Filmske zvezde

On je uvek znao šta treba uraditi. Zato mu nije bilo toliko važno što u Engleskoj nisu voleli taj album. Najzad, taj sadržaj je bio namenjen tržištu preko Bare i tamo je bio uspešan.

S koje god strane posmatrali muzičku scenu na Ostrvu i njeno formiranje tokom šezdesetih, lako ćemo da utvrdimo da, kao dobar i stabilan sto, počiva na četiri čvrsta oslonca (The Beatles, The Who, The Rolling Stones, The Kinks). Gledajući njihove bogate opuse, ne mogu da se otmem utisku da su The Kinks nekako uvek bili u senci ostale trojke – nisu bili inovativni kao The Beatles, niti popularni u širokim narodnim masama kao Stonesi ili Who. Ali su najengleskiji od svih.

Ray Davies je inspiraciju za svoje pesme često pronalazio u zvucima tradicionalnog music halla i otuda njegova opsednutost operama, mjuziklima i sličnim muzičko-scenskim formama.

Nastavite sa čitanjem… “Filmske zvezde”

Једна од пре: залазак роде

има људи који знају места где се роде окупљају за сеобу

Већ сам качио слике рода. Фасцинантна птица, кад прелети ниско изнад глава скоро да се осети ветар који прави, а сенка је поприлична. Штета што не прилазе ближе од десетак метара, ретко носим дугу цев.

Овог пута се сама наместила на моје уобичајено место. Залазак сунца за облаке је дошао као кец на једанаест.

Па још сенка облака на измаглици, иди…

Пре осам година су роде дошле доста касно, а каснио је и први унук који је тада требало да се роди. И испало је да су се појавили отприлике у исти дан. А ко онда доноси децу која се рађају у остала доба године?

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: залазак роде”

Lov na Snarka

Lewis Carroll je smatrao da maštanje predstavlja sastavni deo odrastanja svakog čoveka. No, da li je mogao da pretpostavi kuda će mašta odvesti kreativne ličnosti 21. veka?

Charles Lutwidge Dodgson je bio engleski pisac, matematičar, anglikanski sveštenik i fotograf iz XIX veka. Ako ne pripadate najmlađim čitaocima, onima koji su učili po “reformisanom školstvu”, siguran sam da ste pročitali barem jednu njegovu knjigu. Ne možete da ga se setite? Mala pomoć: ko je napisao “Alisu u zemlju čuda”?

Jasno je da Dodgsona znate po pseudonimu Lewis Carroll.

Nastavite sa čitanjem… “Lov na Snarka”

Наивац пеца наивце (2)

Не верујем да је у питању онај исти од прошлог пута. Овај је… хм, нешто бољи. Вели у имејлу “Ћао, твој налог је недавно заражен! Мењај лознк одмах!”. Вели да је хакер који ми је разбуцао имејл и ОС пре неког времена, да се не трудим да га тражим, јер је средио да сам ту поруку послао сам себи, а, шта кажеш?

И оно, стварно, није да не личи на озбиљну претњу… осим што највише личи на онај црногорски рачунарски вирус, који се састоји од поруке “вељу, заражен ти је рачунар, те деде, јадо, обриши своје дискове сам, мука ми је мицати се”.

Елем, овај вели да има бекап од свега што имам на рачунару. Ајде. Да је три терабајта отишло кроз мрежу, осетио бих то итекако, дакле лаже и фолира. Онда даје адресу свог биткојн новчаника, да му уплатим комада један, што му дође око 1000$ ових недеља. И каже да је “наместио пиксел за надзор на Фејсу, баш им хвала, што могу да користе власти помаже и нама”. Аууу… да, да, тако је, баш као што је најопаснији део пушке налепница на кутији. Да споменем да уопште немам налог на Фејсу?

Nastavite sa čitanjem… “Наивац пеца наивце (2)”

Jedrim

Od “moraću da nabavim neki od njihovih albuma” do prilike da preslušam njihov celokupni opus, prošlo je tridesetak godina. Bilo je vredno čekanja.

Punoletstvo sam stekao iste godine kada je Rod Stewart objavio svoj album Atlantic Crossing (1975). Dobro znate šta je najčešće muškarčiću u tim godinama stalno na umu, a hitčina “Sailing” je bila jedna od obaveznih pesama uz koje sam pokušavao da doprem do nekog ženskog srca. Devojke su Stewarta doživljavale kao neponovljivog romantičara, a ja kao okorelog rokera i osvedočenog švalerčinu čije su tradicionalne plavuše koje je javno šetao ili ženio bile sve samo ne obične. U vreme snimanja ove pesme šetao je s Britt Ekland.

Tada sam na omotu Stewartovog albuma prvi put naišao na ime Gavina Sutherlanda, autora ove pesme.

Nastavite sa čitanjem… “Jedrim”

Kornjačin blues

Ako ne znate za nju, saznajte što pre. A ako znate, obratite pažnju na novi album ako do sada niste.

Mučno je suočavati se sa potrebom da skreneš pažnju na nešto vredno pažnje, a nemati vremena za to.  Željan si da i drugi primete, pa da raspravljaš dugo, sve pokrivajući to vreme sadržajem čije postojanje je do ugodne teme i dovelo. Ali, ne vredi: iz ove kože se ne može.

Elem: željan sam da vam dugo i polako pričam o albumu koji sam još pre desetak dana čuo. Ali od onda nisam to uspeo ni da ga preslušam drugi put, do maločas, što bi ono rekli, “da legne”, a kamoli da napišem nešto. A grehota od boga ne slušati svaki dan. Poslušajte i sami:

A?

Nastavite sa čitanjem… “Kornjačin blues”

Stratus

Ovaj album je abeceda dešavanja na svetskoj muzičkoj sceni tog vremena. Ono što je zabeleženo na njemu ubrzo je postalo etalon za ceo žanr jazz-rock muzike.

Bubnjara Billyja Cobhama ne treba posebno predstavljati. Početkom sedamdesetih je već bio etablirani jazz muzičar koji je svirao sa velikim imenima, kućni bubnjar Atlantica (mada je gostovao i na mnogim sešnima za CTI i Kudu) i jedan od onih onih koji će oblikovati žanr jazz-rock (danas fusion). Počelo je sa albumom Bitches Brew (1970) Milesa Davisa, muzičari su zdušno prihvatili novi koncept, a gde će se priča zaustaviti, to ni danas niko živi ne zna.

Na snimanju albuma Bitches Brew Cobham je upoznao gitaristu Johna McLaughlina sa kojim je ubrzo krenuo u novu avanturu – The Mahavishnu Orchestra. Kada se setim tog vremena, još uvek osećam uzbuđenje. Pojavio se veliki broj albuma koji su bili fascinantni za slušanje, svaki od tih vanserijskih muzičara je imao sopstveni fazon, a tehnika sviranja svakog od njih me je ostavljala bez daha.

Nastavite sa čitanjem… “Stratus”

Živa noć grada

“Noć nagoveštava, ali ne otkriva. Ona oslobađa sile u nama koje su tokom dana sa razlogom potisnute… Tražio sam poeziju magle koja menja ljude, poeziju noći koja promeni grad, poeziju vremena koje transformiše sva ljudska bića.”
Brassai

Hajde da se i ja malo hvalim, takva je moda, izgleda… Prvi put za sve ove godine što se tu i tamo bavim fotografijom, uputio sam dve fotke na foto-konkurs, jer tema mi je legla k’o budali šamar — noćne monohromatske fotografije grada – i obe su se zatekle u selekciji od dvadeset fotografija izabranih za izložbu “Živa noć grada”, koju je novosadsko odeljenje Francuskog instituta u Srbiji odlučilo da upriliči.

Film Noir, Kikinda, decembar 2016.
Film Noir, Kikinda, decembar 2016. Klikni za veću sliku.

Lajtmotiv konkursa je omaž fotografu Đuli Halasu, poznatijem pod umetničkim imenom Brassaï, koji je tamo negde u vremenu između dva velika rata fotografisao noćni Pariz onako kako niko pre njega to nije činio.

Nastavite sa čitanjem… “Živa noć grada”