Kada pročitate da su se članovi neke grupe upoznali na uglednom Conservatoire National de Musique in Paris prvo na šta se pomisli je – sada će ovi da krenu u neku komplikaciju, neki simfonijski rok ili tome slično jer i Francuzi, poput Italijana, imaju velikih imena u takvoj vrsti muzike koja je zanimljiva i vešta mešavina klasičnih uticaja koju su izučavali u školi i modernih žanrova. Onda se ispostavi da su pevača pronašli tokom neke pijanke u kafani i da su na njih najviše uticali The Rolling Stones i The Doors, pa dođete u situaciju da očekujete nešto u njihovom maniru. Kada napokon čujete muziku koju snimaju i izvode Poni Hoax ostanete potpuno zatečeni.
Zbog predrasuda iznenađenje je još veće.
Poput svojih prethodnika, grupe Air koja je sredinom devedesetih koja je svoje fascinacije retro sintisajzerima, filmskom muzikom, klupskom kulturom i kičericom pretvorila u uspešan amalgam senzualnog i atmosferičnog zvuka koji se može plasirati na top liste i dobro prodati, Poni Hoax mu dođu kao njihovi naslednici za novi milenijum. Oni sviraju neku vrstu electro pop/rocka, ali su mnogo čvršći i energičniji, tako da mi na momente zvuče potpuno punkerski.
Muzika Poni Hoaxa je na momente mračna. Taj utisak pojačava pevač Nicholas Ker svojim dubokim croonerskim glasom. No većina pesama su im poskočice kojih se ne bi postideo ni Giorgio Moroder, a glavna kvaka su im tekstovi koje ne očekujemo od ovakve vrste muzike. Nekako mi je teško da zamislim da se nalazim u nekom današnjem klubu, nagutan tabletama i slušam ovakve stihove:
It takes one to know one
And I know that I’ve been had again
It takes one to know one
And I know that I’ve been frayed
And you say you’re sorry
That someone came and stole your bike
And I said don’t worry
But don’t you go and take a hike
It takes one to know one
There’s always someone on the prowl
It takes one to know oneAnd you say you’re sorry
That we’re all mindless animals
And I said don’t worry
I have already read the bibleSo stay with me
Just stay with me
So stay with me
‘Til tomorrowIt takes one to know one
The week is long inside his arms
It takes one to know one
The love is filtered for the ashes of the shroud
And you say you’re sorry
That someone came and stole your pride
And I said don’t worry
We’ll draw a shape side by sideSo stay with me
Just stay with me
So stay with me
‘Til tomorrowThere is nothing more to say
We will burn the paper bride today
Složićete se, nimalo trivijalno, iako se ništa spektakularno ne očekuje od ovakve vrste muzike.
Moje iskustvo sa ovom grupom se svodi na preslušavanje njihovog drugog albuma (od ukupno četiri), Images of Sigrid (2008). Znate i sami da nisam lud za discom i plesnom muzikom, ali ako volite da đuskate, ovde ćete naći pregršt odličnih pesama.
Ponekad ovakvi albumi dobro dođu za promenu. 