U Južnoj Kaliforniji nikada ne pada kiša

Ovaj čovek je primer upornosti: pronašao je svoju sreću, mada možda ne tamo gde je očekivao.

Već neko vreme novine/tisak/mediji su puni priča o ljudima sa Balkana koji su odlučili da svoju životnu sreću potraže na nekom drugom mestu. Iako nas političari svakodnevno ubeđuju da je oporavak privrede/gospodarstva vidljiv, bojim se da nas pogled na uglavnom prazne novčanike svakodnevno demantuje. Dinara, denara, kuna, evra… sve je manje u našim džepovima, a šanse da se nešto u dogledno vreme promeni su minorne. Većini balkanske populacije ostaje jedino da sanjari o tome da bi negde drugde bilo bolje. Ako već nije negde utekla…

No, nije ovakva situacija nešto što se samo nama dešava. Kada se rodiš na Gibraltaru, neminovno je da se osećaš kao podeljena ličnost. S jedne strane si žitelj Ujedinjenog kraljevstva koji živi u Mediteranu i nema mnogo veze sa onima na Ostrvu, a sa druge pomalo i Španac, jer oni su ti prve komšije. Šanse za neki veći uspeh u životu su su gotovo nikakve.

Ako nisi Albert Hammond.

Znajući sve prethodno navedeno, Hammond se sredinom šezdesetih uputio u London sa gitarom u rukama. Posle par godina mogao je da se pohvali da je imao minorne hitove koje su izvodili The Pipkins, Joe Dolan, Blue Mink. Zaista veliki je bio “The Air That I Breathe” u izvođenju The Holliesa.

Jedini zaista veliki uspeh kao izvođač postigao je fenomenalnom pesmom “The Free Electric Band” koju možete pronaći na skoro svakoj kompilaciji sa muzikom iz sedamdesetih i koja neupućenog slušaoca može navesti da pomisli da je Albert Hammond “one hit wonder“.

Videvši da mu solistička karijera nikako ne napreduje, Hammond je odlučio da pođe trbuhom za kruhom i pokuša da svojim pesmama osvoji najveće tržište na svetu. Između 1973. i 1976. godine objavio je u Americi tri odlična albuma koja su bila prepuna fenomenalnih pesama, ali je bilo kakav komercijalni uspeh izostao. Tek kada je Leo Sayer sa prekrasnom “When I Need You” dospeo do prvog mesta britanske top liste, stvari su se najzad pokrenule za Hammonda. I to ne kao izvođača.

Njegove pesme su počeli da pevaju najbolji. Pomenuću samo neke: Celine Dion, Aretha Franklin, Whitney Houston, Diana Ross, Tina Turner, Glen Campbell, Julio Iglesias, Willie Nelson, Lynn Anderson, Bonnie Tyler, Chicago, Heart, The Carpenters, Starship… Pogledajte sami na linku sa biografijom, siguran sam da znate barem pola pomenutih.

It Never Rains in California (kompilacija, 1996)Ono što je opisano u njegovoj pesmi “It Never Rains in Southern California” (tekst je napisao stalni saradnik Mike Hazlewood) postalo je stvarnost. Kalifornija, kao obećana zemlja sa sve Hollywoodom o kome svi maštaju, postala je sinonim za uspeh. Životni put dečaka sa Gibraltara promenio se na čudesan način.

Albert Hammond je danas u poodmaklim godinama. Još uvek piše pesme, a porodičnu štafetu je preuzeo Albert Hammnod Jr. Verovatno ga znate kao gitaristu grupe The Strokes. Hot smile