I don’t think my songs usually have a point. They’re usually more descriptive, more impressionistic. Like a bunch of photographs burned into each other.
Tako je u tri rečenice Elliott Smith opisivao svoje stvaralaštvo.
No, ako ih uzmemo zdravo za gotovo, nikada nećemo uspeti da dopremo onih finih trenutaka koje nam je jedan od najvećih songwtitera koje je iznedrila Amerika poslednjih decenija ostavio kao zaveštenje. A njegov opus, iako relativno mali (šest albuma), pun je brilijantnih pesama čija se lepota postepeno otkriva. Poput detalja na razglednici koje primetite tek kada uzmete lupu u ruke i pažljivo je pogledate.
Smithove pesme su, pre svega, duboko lične. Nije se ustručavao da govori o sopstvenim problemima u prvom licu. Život mu je obeležilo problematično detinjstvo, odnosi sa majkom, a naročito netrpeljivost prema očuhu Čarliju. Postoje glasine da ga je redovno mlatio i seksualno napastvovao kao dečaka, što je ovaj negirao. No, ma šta da se dešavalo u Smithovom ranom životu, duboko je uticalo na njegovo stanje kao adolescenta. Prijatelji su pominjali da je imao potrebu da smiri unutrašnje nemire i pobegne od prošlosti. A to je činio na najgori mogući način, opijajući se do besvesti i uzimajući droge.
Između depresivnih epizoda nalazio je vremena i da piše pesme. Kao multiinstrumentalista, zatvarao bi se u kuću i snimao zapise iz svoga života. Prva dva albuma su jednostavna, snimljana na četiri kanala, ali su odmah privukli pažnju kritike. Smith je iskazivao takvu ekspresivnost i talenat da su mu se mogli oprostiti tehnički i produkcioni nedostaci.
Verovatno bi Smith ostao jedan od brojnih autora za koje znaju samo posvećenici da ga 1997. godine Gus Van Sant nije uključio u pripremu sountracka za film Good Will Hunting. Priložio je tri stare pesme i jednu novu. Kako je film odlično prošao kod kritike i publike, nova pesma “Miss Misery” je nominovana za Oskara za najbolju originalnu pesmu. Nije ga dobio.
Uprkos tome, uspeo je da potpiše ugovor sa velikom kućom. Dream Works je polagao nade u njegov talenat, no Smith nije nikako mogao da se izvuče iz depresivnih stanja u koja je upadao, a prijatelji su potvrdili da je u više navrata pokušavao da okonča svoj život. Ipak, tokom zime 1997/proleća 1998. godine uspeo je da završi svoj možda najbolji album XO (1998).
Iako su pesme na njemu i dalje bile relativno jednostavne i introspektivne, izgleda da je imao sposobne ljude koji su ga proveli kroz proces snimanja. Rezultat je živahna muzička slika puna aranžerskih detalja koja se lepi za uši, a istovremeno je potpuni kontrast gorko-slatkim tekstovima.
Centralna pesma albuma je “Waltz #2 (XO)“.
First a mic, then a half cigarette
Singing Cathy’s clown
That’s the man she’s married to now
That’s the girl that he takes around town
She appears composed
So she is
I suppose
Who can really tell?
She shows no emotion at all
Stares into space like a dead China dollI’m never gonna know you now
But I’m gonna love you anyhowNow she’s done and they’re callin someone
Such a familiar name
I’m so glad that my mem’ry’s remote
Cause I’m doin’ just fine hour to hour
Note to note
Here it is
The revenge to the tune:
You’re no good
You’re no good
You’re no good
You’re no good
Can’t you tell
That it’s well understoodI’m never gonna know you now
But I’m gonna love you anyhowHere today and expected to stay
On and on and on
I’m tired, i’m tiredLookin’ out on the substitute scene
Still going strong
XO, mom
It’s okay it’s alright nothing’s wrong
Tell Mr. Man with impossible plans
To just leave me alone
In the place where I make no mistakes
In the place where I have what it takesI’m never gonna know you now
But I’m gonna love you anyhow
Iako pesma liči na skup nedovršenih misli, ako se poznaju barem neki detalji iz Smithove biografije koje sam pomenuo, jasno je o čemu se radi. Njegova majka se, umesto njemu, posvećuje novom mužu i to njega jako boli. Pesma počinje sa slikom gde njegova majka u karaoke baru peva dobro poznat hit Everly Brothersa “Cathy’s Clown” koja govori o muškarcu koji zlostavlja ženu. Ona pokušava da ubedi sebe da je sada srećna. No, Smith je sada, kao popularni muzičar, u stanju da kanališe svoju potisnutu teskobu iz mladosti i da poruči očuhu “you’re no good” za sva zlostavljanja koja je trpeo. On želi da mu majka bude dobro i traži od “muškarčine” da je ostavi na miru… Na kraju se oprašta od nje, jer nema šanse da je zagrli sve dok je sa omraženim očuhom, no nastaviće da je voli.
Uz drogu i alkohol, Smith je imao i mentalnih problema. Život mu se okončao pod čudnim okolnostima 2003. godine. Devojka ga je našla sa dve ubodne rane od noža na grudima. Još uvek vlada nedoumica šta se u tom trenutku desilo.
U trenutku smrti imao je samo 34 godine.