Month: April 2019

Čovek rata ili Velike čizme

Ne možete reći da vas niko nije upozorio na ishod tzv. razvoja civilizacije. Istina, niko ne može ni da vas krivi što ta upozorenja niste prepoznali.

Kada čitate naše pričice koje ovde objavljujemo, verovatno stičete pogrešan utisak da smo u toku sa svim dešavanjima u muzici, albumi nam stižu sa svih strana, a mi samo sednemo, preslušamo ih i o onome što smatramo vrednim napišemo tekst. Kao i sa svim ostalim stvarima i opjavama u današnje vreme, zatrpani smo hiperprodukcijom, a mnogo dragocenog vremena gubimo da odvojimo žito od kukolja… Jer, kao što znate, niko od nas ne živi od puštanja muzike ili pisanja o njoj.

Vreme, očigledno, brže prolazi no što možemo da ga sustignemo.

Nastavite sa čitanjem… “Čovek rata ili Velike čizme”

Mađarska igra (broj ko zna koji)

Ma, znam koji je broj ova Bramsova, nego ne znam tačno po koji put provodim dane na tri sata vožnje severno od svog doma.

A đavo će ga znati: prebrojavao sam i prisećao se, tražio dokaze po foto-arhivama i po sećanju iz vremena kad fotoaparat nisam koristio, možda sam se zabrojao zbog onih uzgrednih prolazaka kroz grad na dva-tri sata, na kraju dođoh do zaključka da smo u Budimpešti proveli ukupno nešto preko četrdeset noćenja.

A šta mogu kad sam se u taj grad zatelebao do balčaka.

Nastavite sa čitanjem… “Mađarska igra (broj ko zna koji)”

Једна од пре: шарени погледи на свет

Кад се човек да у туризам, углавном гледа да сними месне знаменитости, или бар типичне призоре којих нема другде – јер за који би онда андрак путовао зарад нечег чега има на сваком ћошку. Међутим, некад ми се деси да превалим коју стотину километара и шкљоцнем нешто баш тако свакидашње, јер не могу да одолим призору.

Познаваоци знаменитости ће већ препознати зграду

Не знам ког је квалитета роба, вероватно не бих издржао да нешто одатле носим преко очију дуже од једног поподнева. Не улива поверење. Али је шарено.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: шарени погледи на свет”

Videh te gde mi se vraćaš, mila

Jedna od najlepših pesama psihodelične ere prepevana je na srpski od strane velikog majstora reči. Tim stihovima posvećujemo današnji prilog.

Postao sam alergičan na svakoga ko mi pomene digitalizaciju. Naročito od kada je ušla u govor političara koji lupetaju svašta na ovu temu ubeđujući nas da će njome svi problemi da se reše. Ne sporim neke od prednosti koje nam informacione tehnologije donose. No, iz iskustva znam da će biti više muke i problema. O promenama navika da ne govorim – pun mi je računar muzike u koju se ne udubljujem kao nekada, a knjige u elektronskom obliku, koje verovatno nikada neću stići da pročitam i ne pokušavam da evidentiram. Za njima posežem jedino kad moram, a skrolovanje po ekranu mi ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo.

Od onih sam koji vole miris papira, štamparske boje i da liznu prst pre no što pređu na sledeću stranicu.

Nastavite sa čitanjem… “Videh te gde mi se vraćaš, mila”

Nedelja je, 28-IV-2019.

Za ručak se snađite. Ovo je nešto za večeru, nastalo iz… skoro dosade. Popara, ali ni nalik. Dva-tri parčeta hleba se udrobe, pa se naseckaju okrajci od raznih salama, slanine, kobaja i koječega što se vuku po frižideru i čega se više niko ne laća. Razbiju se dva jajeta preko toga. Ako žumanca ostanu cela, ostala su. U mikrotalasni na tri minuta, pod poklopcem. Onda se to izvadi, malo protrese i prekrije sirom (opet, okrajci, sasušeno i koješta). Još dva minuta u mikrotalasni, ili koliko već treba da jaja budu kako volite. Posuti origanom i nafljakati kečapom ili šta već isfantazirate, zabosti dve viljuške.

Tzv. popara za dve viljuške na dasci, rad nepoznatog samuraja, XXI vek

Ovo je za večeru! Ostav!

Prijatan nedeljski ručak vam želimo.

Đavo nosi odelo

Sasvim slučajno, došao sam do zanimljivog otkrića na mestu na kojem sam to najmanje očekivao.

U vreme kad su televizori bili retki, kada nije bilo kablovske, bezbroj kanala i non-stop emitovanja programa, prenosi međunarodnih festivala poput San Rema i Pesme Evrovizije su bili događaji koji se nisu propuštali. Prilike da vidimo glamurozni svet o kome smo sanjali. SFRJ je na Pesmi Evrovizije učestvovala još od 1961. godine, a već naredne smo mogli da se pohvalimo velikim uspehom – Lola Novaković je zauzela četvrto mesto.

Nekoliko decenija kasnije se i pobeđivalo.

Nastavite sa čitanjem… “Đavo nosi odelo”

Krenimo ispočetka

Danas od vas tražim samo dve jednostavne i povezane stvari: nemojte da izmišljate konotacije za prepirku i prepustite se odličnoj muzici. Ostalo će doći samo od sebe.

Veliki Petak i Vaskrs nekome predstavljaju ozbiljan metafizički simbol, za nekog su emotivna ikonografska kategorija, a mnogima je to prosti vikend pun nekakvih tradicionalnih ritualčića koje upražnjavaju iz navike u krugu bližnjih. Pravo da vam kažem, bio sam u prilici da taj praznik doživim na mestu i na način koji teško da je moguće prevazići, pa se nešto baš i ne satirem da bilo kome objašnjavam bilo šta. Umesto toga, predlažem vam danas (ili bilo kad tokom ovog vikenda) jednu zanimljivu muzičku ekskurziju.

Ovo je samo zagrevanje. Najbolje tek dolazi.

Nastavite sa čitanjem… “Krenimo ispočetka”

Dobro jutro, Aztlane

Los Lobos su eminentni predstavnici Chicano kulture sa ozbiljnim pesmama, a ne tek puki zabavljači, kao što to mnogi misle.

Najmoćnije carstvo pretkolumbovske Amerike, koliko do sada znamo, stvorili su Asteci. Španski konkvistadori i misionari su pomno beležili na šta su nailazili tako da se o njihovoj kulturi i načinu života mnogo zna, a ostaci njihovih građevina u današnjem Meksiku i danas izazivaju strahopoštovanje.

Jedino što se ne zna je odakle su Asteci došli. Sun

O toj temi se neprestano lome koplja u naučnim krugovima.

Nastavite sa čitanjem… “Dobro jutro, Aztlane”