U vreme kad su televizori bili retki, kada nije bilo kablovske, bezbroj kanala i non-stop emitovanja programa, prenosi međunarodnih festivala poput San Rema i Pesme Evrovizije su bili događaji koji se nisu propuštali. Prilike da vidimo glamurozni svet o kome smo sanjali. SFRJ je na Pesmi Evrovizije učestvovala još od 1961. godine, a već naredne smo mogli da se pohvalimo velikim uspehom – Lola Novaković je zauzela četvrto mesto.
Nekoliko decenija kasnije se i pobeđivalo.
Pesma Evrovizije odavno nije ono što je bila, vašar šlagerica i kiča. Ovaj festival je postao poligon i za politička prepucavanja, “neprincipijelne koalicije” i još svašta drugo. Danas smo svedoci da se, recimo, među takmičarima nalazi i Australija koja se na neki volšeban način uključila u Evropu (doduše, u slučaju pobede, sama nominira državu u Evropi koja će da bude domaćin u njeno ime), a mesecima unazad traje natezanje o bojkotu ovogodišnje priredbe jer se održava u Izraelu.
Naravno, u pitanju su samo medijske kampanje koje služe da se održava tenzija, jer je previše novca u igri da bi se bilo šta prepustilo slučaju.
Ove godine Australiju na pesmi Evrovizije zastupa Kate Miller-Heidke. Ne, nećemo danas slušati pesmu koju će izvesti. Današnju sam sasvim slučajno čuo na radiju i zainteresovala me je odmah, jer mi je prva asocijacija bila Kate Bush.
Kada se malo pročešlja biografija Heidkeove, odmah pada u oči da ona nije ni malo za potcenjivanje. U Australiji važi za veliku zvezdu, ali ne u pop/rock muzici. Klasično je trenirani sopran, imala je uloge u više opera i opereta za koje je podobijala grdne neke nagrade čija mi imena ništa ne znače. Ona se pop muzikom bavi tek uzgred.
I to uzgred nikako nije beznačajno: sve singlice i albumi koje je do sada objavila su nominovani za najbolje u raznim kategorijama. Znači, dobro joj ide i na tom planu.
Muzika koju izvodi je raznovrsna. Na momente energična, zatim letargična, no uvek zanimljiva i intrigirajuća. “The Devil Wears a Suit” se može doživljavati na različite načine: kao metaforu na svet u kome živimo, njegovu kritiku, ali i kao upozorenje da ništa nije onako kako nam se čini. Možda vi sami pronađete još nešto u stihovima…
Kate sam ubeležio u tefter i sigurno ću da malo bolje preslušam sve njene radove. Sem evrovizijske pesme… 