U jeku novotalasnog i novoromantičarskog mladalačkog ludijanja tokom osamdesetih, Siniša Škarica postaje glavni i odgovorni urednik u Jugotonu koji pomalo stidljivo počinje da objavljuje albume sa country/folk muzikom. Sve, odreda, pomno izabrane. Ne znam šta su moji vršnjaci mislili o tome sa svojim natapiranim ili punkerskim frizurama, no meni je bilo lepo. Takve ploče sam mogao da kupujem u lokalnoj prodavnici za sitnu lovu umesto da ih poručujem iz inostranstva.
Tako je, gotovo u isto vreme kao i u svetu, kod nas objavljen album grupe Trio.
Sam omot albuma je govorio više od svega. Na njemu su se smešile tri kraljice američke muzike o kojima ovde često pišemo – Dolly Parton, Linda Ronstadt i Emmylou Harris su, svaka ponaosob, kategorije za sebe u muzičkom svetu.
Sve je počelo sredinom sedamdesetih, kada su po prvi put nekome pevale zajedno prateće vokale na snimanju. Dolly kaže da je to iskustvo zajedničkog pevanja bilo toliko dobro da se i danas ježi kada ga se seti. No, u narednih desetak godina njihove karijere su bile na vrhuncu, pa se nikako nije nalazilo vremena za zajedničko snimanje.
Album Trio izašao je tek 1987. godine i pravo je malo remek delo. Pesme su pažljivo odabrane, prateća muzičarska ekipa je, primereno, sastavljena od najboljih među najboljima (Ry Cooder, Albert Lee, David Lindley…), a ugledne dame ni u jednom trenutku nisu na bilo kakvom ego tripu, već su posvećene zajedničkom pevanju.
Škarica je potpuno bio u pravu kada je promptno odreagovao na ovo izdanje. Ovo je bila Americana pre no što su novinari izmislili ovaj izraz.
Na drugi album Trija čekalo se do 1999. godine. Škarica je i dalje bio urednik u bivšem Jugotonu, sada Croatia Records, ali više nismo bili u istoj državi. Posle “nepravednih i ničim izazvanih sankcija”, u trenutku izlaska ovog albuma ovde niko nije ni mislio na muziku. Strepeli smo da li će NATO da nas bombarduje, tako da sam samo konstatovao da je album izašao. I zaboravio na njega.
Kada je Rhino objavio The Complete Trio Collection (2016) prvo sam se zapitao šta su strpali na tri diska kada su objavljena dva. I znajući njihovu reputaciju, odmah se dao u nabavku, jer sa njima nema promašaja. Taman da čujem kako valja drugi album i bonus materijal koji se sastoji od 20 pesama (alternativne verzije, nerealizovane). I zaista, ovo mu dođe kao šlag na torti, jer ništa slično neće biti snimljeno (Linda odavno zbog bolesti više ne može da peva).
Prekrasna muzika, vrhunska prateća svirka, neverovatno skladno pevanje – i ako nikada niste slušali country/folk i ove tri pevačice, siguran sam da ćete ga zavoleti.