Lady Jane

Jedna od najlepših balada koja je ispevana predstavlja, zapravo, anomaliju u kompletnom opusu grupe koja je, još uvek, najveća rock’n’roll predstava na planeti.

Kada je u aprilu 1966. godine izašao album Aftermath, postalo je jasno da su The Rolling Stones postali jako ozbiljna grupa. Po prvi put su sve snimljene pesme napisali sami, Jagger/Richards su ih zajedno potpisali što će činiti i ubuduće, a Brian Jones i njegova sklonost ka eksperimentima sa instrumentima i u aranžmanima će biti potisnuti u drugi plan.

Praktično, ovaj album je bio prekretnica za grupu, a oni koji će uslediti posle njega u narednih 5-6 godina pretvoriće ih u instituciju.

Gledajući album u celini, evidentno je da The Rolling Stones kroz pesme pažljivo neguju svoj imidž buntovnika i zločestih momaka. No, na albumu se nalazi i pesma “Lady Jane“, koja potpuno odudara od svega ostaloga. U neku ruku, pesma predstavlja anomaliju ne samo na albumu, nego i u čitavom opusu grupe.

Jaggera je oduvek pratio glas da je velika švalerčina, a mizogini pristup ženama je evidentan u mnogim njegovim pesmama. Uostalom, poslušajte samo “Stupid Girl“, koja se na originalnom izdanju nalazi neposredno pre “Lady Jane“. Kontrast u pristupu je evidentan tako da je prosto neverovatno da je isti autor napisao jednu od svojih najboljih ljubavnih pesama pri tome ne tretirajući žene kao objekte.

Kao inspiracija mu je poslužio roman D.H. Lawrencea Ljubavnik Ledi Četerli. Još od svog objavljivanja, roman je izazivao kontroverze među puritancima zbog jezika kojim je pisan. U njemu je “lady jane” sinonim za ženski polni organ, pa otuda i Jaggerova subverzija, mada je tekst pesme, sem naslova, čisto ljubavni i smešten u milje koji može da aludira na neke asocijacije sa istorijskim ličnostima. No, one su tu jer su se dobro uklopile u metriku stihova i atmosferu same pesme.

Aftermath (1966)
The Rolling Stones – Aftermath (1966). Album je prelomni u karijeri velike grupe. Da se album nije desio ovakav kakav je, grupa verovatno ne bi opstala i pamtili bismo je tek kao jednu od mnogih iz british invasion vremena. Na albumu je prvi put pokazan značajan autorski kapacitet koji će kasnije dovesti do nekih od najznačajnijih albuma rock muzike uopšte. No, ovde je zabeležena i jedna anomalija…

Aranžman je neobičan. Brian Jones svira dulcimer, svoju u to vreme novu igračku, a Jack Nitzsche čembalo, pa je pesma dobila vrlo neobičnu teksturu.

U svakom slučaju, “Lady Jane” je jedna od najboljih pesama koje je Jagger napisao. Da li je ona trebalo da bude distanciranje od njegovog javno deklarisanog mačizma? Odricanje od promiskuiteta? Ili je cela ideja u osnovi ironična?

To samo on zna.