Month: May 2019

Kišni dani i ponedeljci

Nema veze što je danas sreda. Naići će još neki ponedeljak.

Gde god da sam radio, ponedeljak je uvek bio problematičan dan. Nekako, posle vikenda, ljudi su bili bezvoljni i trebalo im je vremena da se zalaufaju za nove radne pobede. Meni je, u načelu, bilo svejedno, no nisam ga voleo. U želji da pomognem kolegama koji su imali stvarne ili izmišljene probleme, ponedeljkom sam se, po pravilu, raspadao od posla. Još kada bi se potrefilo da tog dana pada kiše, ništa mi nije moglo popraviti raspoloženje. Ona i ja nikada nismo bili u ljubavi. Storm cloud

Žene bi rekle da nisam nimalo romantičan. Flirt male

Nastavite sa čitanjem… “Kišni dani i ponedeljci”

Kotrljajući kamičak

Ponekad se valja malo više potruditi i paziti na detalje. Ovaj baja je baš od takvih.

Moja prijateljica K. voli alternativne folkere i često mi šalje linkove kako bih poslušao neke od njenih miljenika. Ima među njima dobrih i zanimljivih tipova, ali nikako da se navučem na neko ozbiljnije slušanje ovakve muzike. Svi oni, uglavnom, pate od nedostatka energičnosti koji mi je važan, a i teme o kojima pevaju su, manje-više, odavno prežvakane i nije mi ni na kraj pameti da proživljavam nečije tuđe muke.

Dovoljne su mi i moje.

Nastavite sa čitanjem… “Kotrljajući kamičak”

Saturn

Danas je 69. rođendan jednog od najvećih velemajstora u istoriji popularne muzike. To je i više nego dobar razlog, a kao da nam je ijedan potreban, da se danas družimo sa njegovom muzikom.

…I tako, posle dugog gledanja u taj LP u stalaži lokalne robne kuće, pri čemu nisam baš najbolje razumeo zašto je toliko skup iako je dupli, osvanuo je u mojim rukama jedne večeri za moj petnaesti rođendan.

Iz levog slota, tamo gde je prvi LP, izvukao sam podebelu knjižicu istog LP formata. A u njoj, ispod pisamceta upućenog svetu, rukopisom nekog ko tek prvi put u životu drži olovku, možda je pisao vezanih očiju ili je slep, vidim potpis: Stevland.

Omot je bio još uvek teži nego obično. Izvučem i prvi i drugi LP, a iz desnog slota ispadne singl ploča u trivijalnom papirnom omotu sa rupom u sredini, tako da lako može da se pročita etiketa. Bio je to bonus EP albuma, mala ploča sa četiri numere, pod nazivom A Something’s Extra. Najzad sam saznao zašto je taj album bio toliko skup. Za tako nešto do tog časa nikad nisam ni čuo, a kamoli video.

Možete pretpostaviti kako sam započeo slušanje prvog primerka nekog albuma Stevieja Wondera u svojoj tada još uvek mršavo malenoj vinilnoj kolekciji.

Nastavite sa čitanjem… “Saturn”

Lady Jane

Jedna od najlepših balada koja je ispevana predstavlja, zapravo, anomaliju u kompletnom opusu grupe koja je, još uvek, najveća rock’n’roll predstava na planeti.

Kada je u aprilu 1966. godine izašao album Aftermath, postalo je jasno da su The Rolling Stones postali jako ozbiljna grupa. Po prvi put su sve snimljene pesme napisali sami, Jagger/Richards su ih zajedno potpisali što će činiti i ubuduće, a Brian Jones i njegova sklonost ka eksperimentima sa instrumentima i u aranžmanima će biti potisnuti u drugi plan.

Praktično, ovaj album je bio prekretnica za grupu, a oni koji će uslediti posle njega u narednih 5-6 godina pretvoriće ih u instituciju.

Nastavite sa čitanjem… “Lady Jane”

Manje je više. Mnogo, mnogo više.

Kada biste birali da samo jedan akustični instrument prati vaše pevanje, a da to nije ni gitara ni klavir, koji biste izabrali?

Na moje zgražavanje, upravo sam utvrdio da rubrika “Muzika za popodne” na Suštini pasijansa još uvek nije ugostila projekat Musica Nuda. U neverici prekidam sve što sam do ovog časa radio i ispravljam taj skandalozni propust.

E, tako. Sad je malo lakše. Bar dok ne dođemo do prve poente, a tad ćemo tokom pauze preslušati i živu izvedbu ove numere Bitlsa. Jer, važno je.

Nastavite sa čitanjem… “Manje je više. Mnogo, mnogo više.”

Pokvarenjak

Da su se producenti i menadžeri pitali, ovo remek-delo nikad ne bi bilo stvoreno. Najzad, kapitalna muzička dela su najčešće nastajala kao čin nepristajanja na osrednjost.

Pretpostavljam da je većina vas odgledala film Bohemian Rhapsody. Ako niste, trebalo bi da to učinite jer je, ako ne tražimo dlake u jajetu, sasvim dobro urađen. Rami Malek je fenomenalno “skinuo” Freddieja Mercuryja i zasluženo podobijao grdne nagrade za glavnu ulogu, a sam film je do sada zaradio oko neverovatnih milijardu dolara.

U ovu sumu nije ušao profit od ponovo pobuđenog interesovanja za albume grupe Queen, pa ne mogu ni da zamislim koliko će novca leći na račune preživelih članova.

Nastavite sa čitanjem… “Pokvarenjak”

Lebara protiv bananovače

jer pazi ti, derane, šta tu piše… votka smirnoff, pa ne znam bre ko uopšte izgovara oba efa a uostalom gde je onda smirnon, a? znam za jadac, gde ima taj off, mora da ima i on. ama čitaj, pazi kaže sedamnaest puta filtrirana. pa jebote. od kojih se to govana pravi kad mora da se filtrira sedamnaest puta, i još se duvaju s tim. čim se lud ponosi. ma sve je to lebara, i votka i džin i viski, sve je to rakija za sirotinju, to sunca nije videlo.

jer pazi, da imaju sunca kako valja, pa valjda bi im rodile i šljive i dunje i kajsije i trešnje i višnje i svaki andrak bi im rodio, al’ to su, izeš ga, ti severnjaci, nema tamo tog sunca, ne rodi im voće, a i to što rodi sve nešto sitno pidžavo. eno mi učili onog mičurina ptičurina kako li se zvao, što je kao izmislio selekcioniranje – plaćam pivo ko oljušti viška nastavaka sa te reči – da se ukrštanjem dobije ne znam šta. onda smo mi u osnovnoj pričali viceve kao šta se dobije kad ukrstiš ježa i glistu. ne znaš? bodljikava žica. e tako su nam nasvirali tog tičurina da sam ja mislio da će kod rusa da budu jabuke ko dinje kad ono… ma kaki, to kao ping pong loptica ipo. ajd i frtalj, da ne preterujem. ne može, nema odakle, nema iz čega, bato, nema dosta sunca i tačka. može to da rodi ne znam kako veliko, a nije veliko, to ne može da ima toliko šećera, nije to za rakiju. zato prave lebaru, i rusi i škoti i poljaci i englezi i ameri. dobro ameri su blentavi, mogli bi da prave šta hoće al’ jok, viski pa viski. sve od žita osim što može i od krompira. pa fala vama lepo, i svaka čas što ste od lebare uspeli da napravite izvikano piće, kome mora sto trikova da se radi i priča da se pripoveda da bi izašlo na glas i bilo nešto.

dođ ti bato kod mene pa sedi i biraj… ništa trikovi, nikakvo farbanje drvetom, ma ništa bre, samo prevrelo voće pa proterano kroz kazan. probaj pa posle pričaj.

neg znaš ko mi je čudan? oni rimljani. kako koji, pa oni južni. latini, ajde neka su latini. da, američki latini, pa koji drugi danas još postoje? od onolikog voća, pazi, mogla bi da se pravi bananovača, mangovača, avokadovača, mandarinovača, narandžovača… ma ko zna kojih još voćki nema, ma čuda bi mogla da se prave. a oni šta, prave onu trskovaču. ono od trske, onaj rum. ne razumem ih nikako. onoliko voće propada. tjah.

Osuši kišu

Mogli su da budu veliki i uspešni da su im se složile kockice. Ali nisu.

Odavno smo navikli da nam iz Škotske dolaze izvođači koji se retko kada uklapaju u ustaljenu žanrovsku sliku. Ne znam da li je to zbog čistog vazduha, kvalitetne vode ili viskija tek, ako im date šansu, često se desi da vam se trajno usele u mozak. Normalno, put do slave i prepoznatljivosti je dug i težak, glavni posao se odvija u Londonu, pa najveći deo škotskih muzičkih nada nikada ni ne dobaci do tamo, pa završi u opksurnosti ili kao lokalna atrakcija.

Ni Beta Band nije bio izuzetak.

Nastavite sa čitanjem… “Osuši kišu”