Month: May 2019

Okamenjen

Znam da zvuči kao fraza, ali ja ponekad zaista ostanem bez teksta kad čujem nešto ovako.

Mimo lepog vaspitanja, danas ću vas zamoliti tri stvari.

Prvo, nemojte zameriti što je sledeći snimak lošeg tehničkog kvaliteta, jer sadržaj trostruko nadoknađuje to pitanje (pozdrav onima koji ne mogu da slušaju muziku, nego zapravo slušaju svoju opremu).

Drugo, bez obzira na ono prvo: ili odvrnite glasno ili natucite velike slušalice na uši. Elem, potreban je direktan doživljaj da bi ovaj mali opit imao smisla.

Treće je, zapravo, provokacija: čikam vas da preslušate ovo dvaput uzastopce. Naime, primetio sam da tako funkcioniše savršeno.

Nastavite sa čitanjem… “Okamenjen”

Devojko, uskoro ćeš postati žena

Počelo je sasvim slučajno: pišući pesme u srednjoj školi za devojčice koje su ga privlačile, shvatio je da mnogo lakše dopire do njihovih srca. U tom trenutku nije ni slutio da će postati jedan od najtiražnijih autora svih vremena.

Onomad sam naleteo na neke zanimljive statističke podatke o broju prodatih nosača zvuka na najvećem svetskom tržištu. Ako je verovati izvorima, najtiražnija je i dalje Barbara Streisand sa skoro 150 miliona, za njom malo kaska Elton John, a na trećem mestu je, nikada nećete pogoditi… Neil Diamond sa oko 135 miliona.

Naši miljenici, rokeri, i to oni najveći, nisu dobacili ni upola toliko tokom bogatih, dugogodišnjih karijera.

Nastavite sa čitanjem… “Devojko, uskoro ćeš postati žena”

Pratio sam (B.B.) Kinga

Dva istinski velika muzičara koji su, svako za sebe, posebna kategorija, udružili su snage na sceni. Jasno, mora da leti perje.

John Hiatt je, svakako, jedan od najboljih songwritera svoje generacije. Iako je njegov talenat vrlo rano prepoznat u Nešvilu, sudeći po tome da je bio tražen autor čije su pesme izvodile vrhunske country zvezde, na početku karijere, kao solista, neslavno je propao. Ako je za utehu, u takvom okruženju je razvio izuzetno sviračko umeće, a za neuspeh nije on kriv. Kada se slušaju njegovi rani albumi evidentno je da su puni dobrih pesama. Pre bih rekao da diskografske kuće nisu znale kako da ga reklamiraju, jer on je znao da svira sve.

Kritika ga je od početka podržavala, bilo je potrebno da ga prepozna i publika.

Nastavite sa čitanjem… “Pratio sam (B.B.) Kinga”

Kad inspiracija presuši

Uz svu dobru volju i još bolju muziku kojom se okružujemo, ponekad je teško održati tempo pisanja koji smo na ovim stranicama sebi dobrovoljno nametnuli. Prosto, ideje se ponekad zavuku u budžake i nikako da izađu odande. Tada pribegavamo raznim alternativnim tehnikama. Evo, mene uvek dobro pokreću provokacije.

“Već sat vremena se motam po radio-stanicama u pokušaju da dobijem ideju za nešto vredno pisanja”, piše mi Zoća Peacock pre nekoliko dana, “i ništa još… Sad poče Calexico. Pa jebaga, ne možemo non stop o njima!…”

Zoćo brate, nije trebalo to da kažeš. Calexico nije samo varošica u vukojebini na granici između Arizone i Meksika, nije samo duet dva ludaka i nije samo muzika. Calexico je i paradigma putovanja na mesta na koja se ne može stići tako lako. Za mene, barem.

Taj deo priče je jednostavan.

Nastavite sa čitanjem… “Kad inspiracija presuši”

I najvećima se desi da se pogube u životu

Manje poznate faze rada autora/grupa smo često spremni da potcenjujemo pod pritiskom okorelih obožavalaca koji stalno žele da čuju “staru, dobru pesmu”. Tako nam promaknu neke nove koje, ipak, prežive.

O opusu grupe The Who i njihovom značaju za istoriju rock & rolla suvišno je trošiti reči. Pete Townshend je, svakako, jedan od najvećih autora svih vremena, pa njegove solističke radove treba uvek držati na oku. Ma koje teme da se latio, uvek smo kao publika dobijali obilnu porciju bespoštedne muzike. A beše i mnogo razloga da se češkamo po glavi pokušavajući da shvatimo šta nam poručuje.

E, to su pravi influenseri, a ne ovi današnji koji sami sebe tako nazivaju.

Nastavite sa čitanjem… “I najvećima se desi da se pogube u životu”

Dok pada mrak

Svašta sam mogao da očekujem, pa baš zato više ne očekujem ništa kad pristupam muzici tog čoveka. Ali da će lagano parabolični tekst jedne pesme i njen dobro osmišljen video toliko duboko uticati na moje mišljenje o jednom muzičkom delu, verujte mi da prevazilazi i moje najluđe pretpostavke.

Ne znam odakle da počnem ovu priču i zato je najbolje da vam najpre pružim trivijalnu informaciju i da vas prepustim muzici. A onda ću lagano dalje.

Dakle, poslednjeg petka u aprilu 2019, Alan Parsons je objavio novi album The Secret. Peti po redu u Parsonsovoj solo karijeri, album se pojavljuje posle pauze od petnaest godina.

To bi bilo ono trivijalno. Sad sledi onaj teži deo.

Nastavite sa čitanjem… “Dok pada mrak”

Jednostavna pesma

Ako je Lyle Lovett uspeo da zavede “Zgodnu ženu”, siguran sam da će i vas.

Za proteklih osam godina, koliko postoji ovaj blog, Lylea Lovetta smo pomenuli samo četiri puta. Prosto sam se našao zatečen tom činjenicom dok sam proveravao da nisam nešto već napisao o današnjoj pesmi. Racionalnog objašnjenja nema – ovaj fenomenalni muzičar i zanimljiv čovek pripada grupi autora koje, barem Grba i ja, odavno cenimo, poštujemo i volimo da slušamo pa, umesto da smo već kod desetog priloga vezanih za Lovettove sjajne pesme, sad moram da krenem ispočetka.

Sram me bilo. Be right back

Nastavite sa čitanjem… “Jednostavna pesma”