Nije što je ponedeljak. Nije ni što oko mene vlada sveopšta apatija. Nije ni što sam pomalo umoran od života u Danu mrmota. Nego mi je što se svako malo nađe poneko da me ubeđuje kako je sve u redu.
Dobro je da postoje takvi. Podsećaju me na to da još uvek imam koliko-toliko normalan pogled na svet.
“A zašto da putujem”, kaže mi jedan, “kad sve to mogu da vidim na televiziji”. Drugi mi, na pitanje o utiscima prve posete velikoj evropskoj metropoli, odgovara kao mu je žao što se nije dobro pripremio, jer sve ono je moglo da se vidi i za jedan dan. Onda, jedan me ubeđuje kako je gledanje “Zadruge” i ostalog rijaliti-smeća na televiziji odlična vežba iz sociologije. A uvek se nađe neko ko odgovara na pitanja koja mu niko nije postavio i pritom pokušava da ostavi utisak nekoga ko je intelektualno nadmoćan nad svim prisutnima. Dominiraju oni što udaraju sagovornike po nadlaktici kada objašnjavaju svoje razloge što nisu gledali Game of Thrones, kao da je ičije gledanje ili negledanje Game of Thrones ikome drugome važno. Za njima idu oni oni što misle da je neophodno nemati televizor da bi se izbeglo gledanje TV programa i oni koji uporno odbijaju da pohode pozorišta u kojima na repertoaru postoji barem jedan vodvilj.
A znam i jednog ko ima običaj da ćuti kad nema šta da kaže, ali na kraju sve pokvari kad mu se u najgorem trenutku i na najgorem mestu otkači feder. Taj je najgori od svih.
Kakva parada likova, jebote.
Ko je samo mogao da pomisli da će to tako ispasti? Verovatno svako ko je još 1980. godine bio sposoban da rastumači ove stihove:
The vacuum created by the arrival of freedom
And the possibilities it seems to offerIt’s got nothing to do with you, if one can grasp it
A series of shocks – sneakers fall apart
Earth keeps on rolling – witnesses fallingIt’s got nothing to do with you, if one can grasp it
Yeah, yeah, yeah – up the hill backwards
It’ll be alrightWhile we sleep they go to work
We’re legally crippled it’s the death of loveIt’s got nothing to do with you, if one can grasp it
More idols then realities, ooh
I’m OK, you’re so-so, oohYeah, yeah, yeah – up the hill backwards
It’ll be alright
Ne brinite: nema to veze sa vama. Ako iko može to da shvati.