Teško je reći izvini

Koja je najtiražnija američka grupa svih vremena? Nikada nećete pogoditi.

U leto 1970. još uvek sam bio šmokljan. Tek sam bio završio šesti razred osnovne i trajno sam se inficirao rock muzikom. Dane sam provodio vrteći na gramofonu singlice koje sam imao, a sanjario sam o tome da u svojoj fonoteci, ako se to moglo tako nazvati, imam i neki LP. Pri odlasku kod “najbolje drugarice” sreo sam tipa koji je pod miškom nosio vinil sa plavičastim omotom. Dok smo čekali na lift, krišom sam bacao pogled na album, ne usuđujući se da priupitam koja je grupa u pitanju. Ipak je on bio par godina stariji od mene, a za neumesno pitanje sam mogao da dobijem i čvrgu, ako ne i nešto gore.

Tokom toga leta stvari oko muzike koju sam slušao su se drastično poboljšale – ćaletov bivši đak, čiji su roditelji radili u Francuskoj, je počeo da dobija od njih vinile i ja sam otkrio zlatni rudnik.

Nastavite sa čitanjem… “Teško je reći izvini”

Može li čovek da dodirne muziku?

Pitanje je na mestu. Najzad, muzika može da dodirne čoveka, zar ne?

Negde u pustopoljinama Veba, svojevremeno sam uhvatio i dijagonalnim čitanjem zaskočio jedan tekst u kojem se opisuju osobe koje iskazuju telesne reakcije na muziku. Ne sećam se apsolutno ničega iz tog teksta, a pošto je na Vebu moguće pronaći sve osim dvaput, meni sad preostaju dva rešenja. Prvo i očigledno bi bilo da izmislim poentu i nalupam neke gluposti kako bih vas svojom samouverenošću naveo na misao koju hoću da istaknem, usput vam dajući na znanje kako vladam tom materijom. Drugo rešenje, ono koje nije u suprotnosti sa mojom savešću, jeste da kažem šta zaista mislim o tome, pa i po cenu da uopšte nisam u pravu i da se niko sa mnom ne složi.

No, za ovu svrhu mi treba odgovarajuća muzička ilustracija.

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Nastavite sa čitanjem… “Može li čovek da dodirne muziku?”

Ponoćni voz za Džordžiju

U potrazi za boljim životom spremni smo sve da učinimo. No, mnogi se gadno opeku na tom putu i vrate kući pognute glave.

Da bi neka pesma postala hit mora mnogo kockica da se slože i uklope. Na ovim stranicama ste čitali o velikom broju sjajnih numera koje nisu nikada ni primirisale top liste, a bilo je i takvih koje su postigle velike komercijalne uspehe, ali “na gurku” ili iz više izaludnih pokušaja. Generalno, neko pravilo ne postoji, već se se najćešće radi o pukoj sreći.

Biti na pravom mestu, sa pravim ljudima i u pravo vreme je čista slučajnost.

Nastavite sa čitanjem… “Ponoćni voz za Džordžiju”

Građansko nevaspitanje

Poštovana direktorka, Molim Vas da odobrite promenu obaveznog izbornog predmeta, te da dopustite mom detetu da od naredne školske godine pohađa časove verske nastave.

S pregršt molbi ovakvog tipa, manje ili više pismene, te isto toliko precizno napisane, ali sa jasnom željom, roditelji zatrpaše direktorku nama obližnje osnovne škole. Nije ova pojava prošla mnogo zapaženo, jer su oči mnogih “školskih subjekata” ovih dana više uprte u malomaturkse ispite. U ovo doba godine bi to bilo normalno i da nema (lažne) dojave o procurelim zadacima. Ne verujem da će se ovoj pojavi masovnih molbi neko kasnije i pozabaviti u pokušaju da nađe razloge njihovog postojanja. No, činjenica je da se, makar u nama najbližoj školi, jako puno dece opredelilo da pređe na versku nastavu, iako su do sada u više razreda pratili nastavu iz predmeta građansko vaspitanje. Teško da bismo i mi kao roditelji jednog (skoro pa) dvanaestogodišnjaka primetili ovu masovnost da nemamo u kući jednog (skoro pa) dvanaestogodišnjaka koji je iskazao ovu želju.

Nastavite sa čitanjem… “Građansko nevaspitanje”

Kada ljubav krene naopako

Jedna od najoriginalnijih i najozbiljnijih britanskih grupa je imala poprilično problema na početku karijere da dopre do šire publike. Srećom, sve se dobro završilo.

U vreme kada se pojavio debitantski album grupe Prefab Sprout, nikako nisam iz novina mogao da prokljuvim o čemu se tu radi. Ozbiljniji recenzenti kojima sam mogao da verujem na reč su govorili o “sledećoj novoj stvari koja će da zapali masu”, apostrofirali su Paddyja McAloona kao jednog od najvećih talenata na britanskoj sceni i govorili o neobičnoj sintezi tekstova i muzike koju su izvodili. Koliko sam mogao da ukapiram, radilo se o nekakvom pop-jazzu koji mi nikada nije bio previše blizak, a džeparac mi nije dozvoljavao da se upuštam u eksperimente kupovine na slepo.

Tako sam Swoon (1984) preskočio.

Nastavite sa čitanjem… “Kada ljubav krene naopako”

Ono kad ti padne vilica (pa ostane u tom položaju pet minuta)

Leto je došlo, prestaće i ove kiše, svi na sunce! Talambase u ruke! Veselo, veselo!

Zoća Peacock je svojevremeno pomno planirao kako će da me dovede u stanje totalne zbunjenosti muzičkim sadržajem. Znajući da ja na čuda reagujem burno, uvek je sladostrasno uživao u tim mojim reakcijama. Ako je za utehu, makar me nikad nije mučio fotoaparatom u zasedi; beše to vreme pre nego što su tehnologije za proizvodnju i plasman digitalnog smeća postale široko raširene.

Trenutak koji možda najbolje pamtim je ovaj:

Bio je septembar 1994. i ja sam do nekoliko minuta pre prvog slušanja ove numere naivno mislio da me više nije moguće iznenaditi. A bio je to tek početak jedne duge, duge torture u kojoj, da izvinite, još uvek uživam.

Nastavite sa čitanjem… “Ono kad ti padne vilica (pa ostane u tom položaju pet minuta)”

Možda

Nastup na Pesmi Evrovizije ne mora da bude loša stvar već ulaznica za uspešnu karijeru. Setimo se samo grupe ABBA.

Letonija je država u severoistočnoj Evropi. Nalazi se na vrlo nezgodnom mestu, stisnuta između Litvanije (sa kojom je često mešaju) i Estonije, sa kojom deli najdužu kopnenu granicu. Dodiruje se na jugu sa Rusijom i Belorusijom, a na zapadu pomorsku granicu deli sa Švedskom. Poput nas na Balkanu, tokom vekova je vazda bila usputna stanica za različita carstva i imperije (njom su se muvali i Poljaci i Nemci uz već pomenute), a na svojoj koži su dobro osetili sve ono što ostane kada te razne vojske pregaze nekoliko puta.

Današnji letonski političari su jedni od najhisteričnijih protivnika Rusije u EU.

Nastavite sa čitanjem… “Možda”