Kako dani (pre)brzo prolaze, mogu samo da konstatujem da mi se sve manje dopada sadašnjica. Sve češće sebe hvatam da ne znam koji je dan u nedelji, a svakodnevna besomučna jurnjava vezana za najelementarnije životne stvari ostavlja mi malo vremena za bilo šta drugo. Ima to malo veze i sa godinom proizvodnje, očito je da lagano posustajem, no znam da se pomirim sa tom činjenicom. Sa onom drugom ne mogu – tehnologija nas je uzela pod svoje i sve teže nam je da pronađemo kočnicu i da malo usporimo.
I nisam jedini koji se suočava sa ovim problemom.