U vreme kada se pojavio debitantski album grupe Prefab Sprout, nikako nisam iz novina mogao da prokljuvim o čemu se tu radi. Ozbiljniji recenzenti kojima sam mogao da verujem na reč su govorili o “sledećoj novoj stvari koja će da zapali masu”, apostrofirali su Paddyja McAloona kao jednog od najvećih talenata na britanskoj sceni i govorili o neobičnoj sintezi tekstova i muzike koju su izvodili. Koliko sam mogao da ukapiram, radilo se o nekakvom pop-jazzu koji mi nikada nije bio previše blizak, a džeparac mi nije dozvoljavao da se upuštam u eksperimente kupovine na slepo.
Tako sam Swoon (1984) preskočio.
Već najava za drugi album Steve McQueen (1985) me je opasno zaintrigirala. Na njemu je gostovao i odradio produkciju moj miljenik Thomas Dolby, pa se nisam mnogo premišljao – poručio sam ga a da nisam nikada čuo ni jednu pesmu koju je grupa svirala. Nisam dobio ono što sam očekivao, no beskrajno sam se zaljubio u muziku Prefab Sprouta, jer se ona razlikovala od svega što se u to vreme moglo čuti.
Iz današnje perspektive, opus grupe je relativno mali – svega desetak albuma za tri decenije rada. Ali kakvih! McAloon je uspešno sproveo svoju ambicioznu kreativnu viziju što ga svrstava u sam vrh britanskih songwritera, rame uz rame sa, recimo, Paulom Wellerom ili Elvisom Costellom. Kao i pomenuti, nije tapkao u mestu, već je težio nepretanim promenama, tako da su albumi koje je Prefab Sprout snimio vrlo različiti. Steve McQueen je lepršavi i savršeno skrojeni pop album, From Langley Park to Memphis (1988) je posveta američkoj kulturi i muzici, The Gunman and Other Stories (2001) oda Divljem Zapadu, a Let’s Change the World with Music (2009) izražava veru u snagu i energiju muzike u pokušaju da se promeni svet…
McAloon ništa ne radi slučajno. Njegove pesme su dobro promišljene, sofisticirane, neobične i sadrže nekakvu lepotu koja nije vezana ni za kakvu trenutnu modu. Normalno, sa takvim repertoarom je teško dopreti do publike (sem one koja je posvećena radu grupe), pa je veliki problem bio kako ih komercijalizovati. U intervjuu za Mojo magazin prisetio se tih ranih trenutaka karijere: “U tom periodu postao sam svestan da drugi izvođači imaju hitove. I ja sam želeo da ih imam.”
“When Love Breaks Down” je bio prvi korak u tom pravcu. Jedina je koju nije producirao Dolby na albumu Steve McQueen. Phil Thornalley je već imao zapaženih uspeha u produkciji pesama grupa XTC, The Psychedelic Furs i The Thompson Twins i sve je proteklo jako dobro – Prefab Sprout su imali singl na top listi.
U odnosu na ostatak opusa, ova pesma deluje pojednostavljeno. Tekst nije apstraktan i pun metafora, ali ko to mari. Cilj je bio postignut, a Prefab Sprout će postati jedna od prepoznatljivih grupa čije pesme vremenom ne blede.
Ne znam samo zašto ih češće ne slušam.