Kako dani (pre)brzo prolaze, mogu samo da konstatujem da mi se sve manje dopada sadašnjica. Sve češće sebe hvatam da ne znam koji je dan u nedelji, a svakodnevna besomučna jurnjava vezana za najelementarnije životne stvari ostavlja mi malo vremena za bilo šta drugo. Ima to malo veze i sa godinom proizvodnje, očito je da lagano posustajem, no znam da se pomirim sa tom činjenicom. Sa onom drugom ne mogu – tehnologija nas je uzela pod svoje i sve teže nam je da pronađemo kočnicu i da malo usporimo.
I nisam jedini koji se suočava sa ovim problemom.
Kada sam prvi put čuo današnju pesmu, u prvi mah nisam kapirao o čemu ona govori. Midlake je bila jedna od mnogih indie grupa koje su se pojavile početkom ovog milenijuma, a za album The Trials of Van Occupanther (2006) su se okrenuli zvuku koji je obeležio songwritere i ostalu ekipu koja je dane provodila na neprekidnim žurkama u Laurel Canyonu. Taj šmek, melodioznost i višeglasno pevanje im je, kod mene, svakako veliki plus, no nije mi bio jasan Roscoe iz istoimene pesme, koja otvara album.
O čemu on, zapravo, govori?
Po prirodi stvari, svaka civilizacija pokušava da unapredi život cele populacije. Oni klesari na početku pesme predstavljaju sinonim za ljude koji treba da postave čvrste temelje za sve ono što će se kasnije nadograditi. No, dokle razvoj treba da ide? Da li su mnoge stvari koje radimo neophodne i dobre za sve? Dobro je i korisno što su nam domovi tako napravljeni da u njima možemo ugodno da se osećamo, no da li je zaista neophodno da automatizujemo sve moguće životne procese? Ili da imamo po par automobila, da jedemo veštačku hranu? Svašta se još može dodati…
Čini mi se da na ova pitanja nema pravog odgovora.
Zbog toga je ova pesma neka vrsta lamentiranja za prošlim vremenima, kada su stvari bile mnogo jednostavnije i ljudi su imali više vremena kako za sebe, tako i za svoje okruženje. Da, tehnologija je korisna, moraćemo njena dostignuća da prihvatimo kad-tad, no niko od zagovornika automatizacije, robotizacije i veštačke inteligencije nam ne nudi odgovor na elementarno i jednostavno pitanje.
Čime će se naši potomci baviti i od čega će živeti?