Svirati “u moćnom triju” (gitara, bas, bubnjevi) je, verovatno, najzahtevnija disciplina u kojoj su se okušali mnogi muzičari. Mustra je uzeta od moćnih postava koje su obeležile drugu polovinu šezdesetih – kada se pomene trio, prvo što vam padne na pamet su Cream ili Jimi Hendrix Experience. U ovakvom sastavu svi članovi moraju da budu vrsni poznavaoci svojih instrumenata, a najveći teret pada na pleća gitariste – on mora u isto vreme da svira rifove, akorde i povremeno solira, što nije ni malo jednostavno.
Ne retko i da peva.
Sa ovakvim idejama osnovana je i grupa James Gang, koja je pokušavala u drugoj polovini šezdesetih da pronađe svoje mesto u muzičkom svetu. Iako nisu bili loši, takvih poput njih je bilo mnogo. Nisu u svojim redovima imali autora kalibra Jacka Brucea ili gitarističkog virtouza poput Hendrixa.
Posle mnogo promenjenih gitarista, naleteli su na mladog i talentovanog Joea Walsha koji ne samo da je odlično svirao, već je i dobro pevao. Bonus je bilo njegovo autorsko umeće: na albumu Rides Again (1970) praktično je celu drugu stranu potpisao sam. Ta druga strana albuma je vrlo interesantna jer se na njoj pojavljuju i klavijature, povremeno pesme imaju blage primese countryja, a tekstovi su prožeti simpatičnim humorom.
Walsh je već u tom trenutku prevazišao momke sa kojima je svirao: imao je mnogo širu viziju od sviranja hard rock/boogie šablona. “Bomber” je dobar primer kako je tražio širi prostor u kome može bolje da se iskaže.
Pesma može da se posmatra kao višedelna svita koja počinje na tragu Led Zeppelina, da bi se u nastavku grupa upustila u psihodeliju i džemovanje poput Hendrixovog. U strukturu je na čas uleteo i čuveni Ravelov Bolero. Ne znam šta bi sam kompozitor rekao na ovo da je bio živ, no vlasnici autorskih prava na njegovo delo su bili besni. Prvih 10000 kopija albuma su odštampani sa punom verzijom ove pesme, a onda su morali da je skrate izbacivši Bolero iz miksa.
Walsh je u grupi James Gang izdržao još godinu dana. Odbio je poziv da zameni Petera Framptona u grupi Humble Pie i krenuo u uspešnu solo karijeru koja traje do današnjih dana. Sviranje sa Eaglesima i gostovanje na mnogim snimcima najvećih rock velikana nema potrebe da pominjem.
Neka umesto mene ovaj tekst zaključi Jimmy Page:
Joe Walsh has a tremendous feel for the instrument. I’ve loved his style since the early James Gang.
Meni ne morate da verujete, ali Jimmyjeva se ne poriče. 