Month: July 2019

Deset zvučnih slika (3): Cevasta zvona na cevnom ekranu

Sad se već malo truckamo, je li tako? Izdržite.

Iskreno se nadam da ste eliminisali televiziju iz svog života ili je makar sveli na razumnu meru samostalnog biranja programa koji je maštovit po suštinskoj definiciji (npr. filmovi), a ne maštovit po nameri indoktrinacije (tzv. informativni program). To je zato što nema više ovakvih programa na televiziji:

Nastavite sa čitanjem… “Deset zvučnih slika (3): Cevasta zvona na cevnom ekranu”

Deset zvučnih slika (1): Cinema Paradiso

A sad jedan letnji eksperiment.

Malo smo pritisnuti životnim iskušenjima. I mada izgleda sasvim logično da bismo tokom letnjeg perioda morali da imamo više vremena na raspolaganju, nije tako. To pomalo ide u krajnosti među kojima nisu sve prijatne, pa ćemo zaobići opravdanja, da ne bi ispalo patetično.

Umesto toga, da ne bismo prerano proglasili letnju pauzu na Suštini pasijansa (koja pak neumitno sledi), nudimo vam jedan mali eksperiment.

Samo ovog puta, reč objašnjenja.

Nastavite sa čitanjem… “Deset zvučnih slika (1): Cinema Paradiso”

Kupljeno vreme

Ima autora koji ne uspevaju muzikom da dočaraju ispraznost života koji se odvija oko njih, ali to sasvim uspešno čine svojim primerom.

Tokom devedesetih, u vreme grunge prangijanja i repovanja, malo je bilo mesta za ženske autore. Nisu se uklapale u trendove i niko nije bio spreman da sluša njihove uglavnom ljubavne, intimne i introspektivne priče. Kao i obično, bilo je i časnih izuzetaka u obliku zmaj-žena poput KT Tunstall i Thee Gilmore u UK ili Neko Case i Sam Phillips koje su, svaka ponaosob, uspevale da kreiraju svoje autentične svetove, vrlo interesantne za istraživanje.

Početkom tekućeg milenijuma klima se promenila.

Nastavite sa čitanjem… “Kupljeno vreme”

Običan dan

Neke osobe su predodređene za tragične sudbine iako je izgledalo da su im zvezde naklonjene.

Siguran sam da sam preslušao prva dva prva albuma irske grupe The Cranberries. Nisu bili uopšte loši, onaj njihov megahit “Zombie” nam se tokom devedesetih svima popeo na glavu, ali da se setim koliko ih je bilo u grupi, kako se zovu članovi ili naslova još neke pesme – neće moći. Odmah sam upamtio samo njihovu hariznmatičnu pevačicu Dolores O’Riordan. Ne po nekoj naročitoj lepoti ili ženstvenosti, već po odličnom pevanju i specifičnom načinju fraziranja. Već je bila izgradila sopstveni stil.

Uostalom, bila je jedna od najprepoznatljivijih alternativki u rocku.

Nastavite sa čitanjem… “Običan dan”

Način da se stvar obavi

To ja o sebi. Zapravo, svanulo mi je odavno, a tek sad sam počeo da nadograđujem.

Koristim prigodu odloženog objavljivanja priloga, jer u času kada ovo bude osvanulo na Suštini pasijansa, ja ću biti negde u Sloveniji, a možda već u Italiji. Ne mogu tačno da procenim koliko će Marinku i meni oduzeti pauze tokom puta u Veronu. Idemo da pohodimo koncert za koji nijedan od nas dvojice donedavno nije mogao da veruje da će nam se ostvariti.

Tako je: u ponedeljak uveče ćemo se sresti sa “načinom da se stvar obavi”, kako je Robert Fripp onomad opisao entitet po imenu King Crimson.

Nastavite sa čitanjem… “Način da se stvar obavi”

Stidi se

Muzička industrija je često nemilosrdna – možeš biti i jedan od najboljih na svetu, ali ako nisi Anglosaksonac, niko za tebe neće znati.

U vreme kada je grupa Focus objavila svoj debitantski album, na njega niko nije obratio pažnju. Oni retki koji su pratili tadašnju progresivu mogli su samo da konstatuju da su u pitanju klasično školovani muzičari koji su, za razliku od uspešnih Ekseptiona koji su ponudili svoju verziju mešavine klasike i jazza, više voleli da izvode sopstvene kompozicije, pa makar ponekad citirali i velikane od pre nekoliko stotina godina.

Stvari su se drastično promenile kada je u grupu došao gitarista Jan Akkerman.

Nastavite sa čitanjem… “Stidi se”