Na samom kraju šezdesetih desila se u Britaniji čudna stvar – grupa mladih i talentovanoh muzičara počela je da svira muziku ukorenjenu u domaćem folku (da ne kažem narodnjacima) na elektrificiranim instrumentima. Sasvim neočekivano, prihvatila ih je i rock publika, pa se može reći da su Fairport Convention u tom trenutku izvršili pravu malu muzičku revoluciju. Ubrzo su dobili i konkurenciju – videvši da Fairportima dobro ide, u sličnu priču su se upustili i Steeleye Span.
Nama je ostalo samo da uživamo u radovima obe grupe.
Dok su Fairporti uživali strahopoštovanje publike i kolega muzičara zbog svojih virtuoznih nastupa, Steeleye Span su tokom sedamdesetih napravili izuzetnu komercijalnu karijeru tako da su postali najuspešnija grupa potekla iz folk-rock miljea, polako se pretvarajući u kult. Pored toga, možemo ih posmatrati i kao svojevrsni inkubator jer su kroz grupu prodefilovali mnogi sjajni muzičari. No, uprkos brojnim promenama u sastavu, sačuvan je identitet grupe tokom proteklih pedeset godina.
Kako grupa još uvek radi, red je bio i da se ovako okrugla godišnjica i proslavi. Novi album prigodno je nazvan EST’d 1969 (2019) i jedno je od neočekivanih iznenađenja u ovogodišnjoj diskografskoj ponudi. Prosto je neverovatno kako i toliko godina Steeleye Span imaju i dalje veliku inspiraciju praveći veoma zanimljivu muziku. Možda je razlog što su u današnjoj postavi spretno pomešane različite generacije i njihove ideje jer, ako se pogleda šarolika ekipa koja je bila prisutna na snimanju, uz malo dobre volje i istraživanje lako je utvrditi da, pored regularnih članova grupe, ima prisutne i dece bivših članova… Na jednom mestu bila je okupljena jedna velika i sretna porodica.
“Domestic” je, u stvari, sastavljena od dve pesme koje su međusobno potpuno različite. Prva govori o nekom Johnu Hobbsu i nekadašnjem običaju sa početka XIX veka da se žene prodaju (sirotinja ponekad nema izbora), pokazujući svu njihovu obespravljenost u tom vremenu. Druga, u narodu poznata kao “My Husband’s Got No Courage in Him” je, kao suprotnost, neka vrsta pošalice na račun muža/muškarca koji nema “hrabrosti” u spavaćoj sobi i odlično demonstrira kako Steeleye Span znaju da zazvuče čvrsto i rokerski.
Da zaključim: retki su oni koji posle višedecenijskog rada uspevaju da zadrže vitalnost. Maddy Prior i ekipa koju predvodi, sudeći po ovom albumu, ne namerava uskoro da se penzionišu.