Vlasnik ovoga bloga i ja smo odavno poštovaoci i obožavatelji života i dela Elvisa Costella. U to ste mogli da se uverite u više navrata, pa je potpuno normalno da mu se vraćamo s vremena na vreme. Nezavisno od nas, Allmusic, koji želi da bude referenca, zaključio je da je Costello “The most evocative, innovative, and gifted songwriter since Bob Dylan, with songs that offer highly personal takes on love and politics.”
Valjda je sada sve jasno. 
Opus Elvisa Costella je ogroman i vrlo kvalitetan, tako da slabo pomaže da ga slušate u kontinuitetu. Uz to, taj sadržaj je i veoma raznolik – malo je muzičara koji su se okušali, i to veoma uspešno, u šetnji kroz sve moguće stilove, zadržavajući pritom sopstveni autorski pečat. I ne samo to: Costello može da se pohvali da je pisao zajedničke pesme i sa dvojicom izvesno najznačajnijih, a svakako najuspešnijih autora popularne muzike XX veka – to su Paul McCartney i Burt Bacharach – što samo po sebi govori o respektu koji uživa kod kolega.
Poslednji Costellov album Look Now je izašao krajem 2018. godine i vrlo je zanimljiv. Posle desetogodišnje pauze, ponovo je na jednom mestu okupio prateću grupu Imposters. Kad sam saznao zato, očekivao sam malo žestine koju je taekipa demonstrirala na početku karijere. Toga ovde nema. Album me asocira na “Veliku američku pesmaricu” kojoj su bili skloni mnogi muzičari tokom proteklih godina, sa jednom bitnom razlikom – Costello je autor svih pesama. Doduše, tri su kolaboracija sa pomenutim Bacharachom, a jedna sa Carole King.
Poslednji tekst koji sam pisao o Costellovoj muzici krajem 2018. godine zaključio sam rečima da je on jedan od onih koje sam često slušao u drugoj polovini godine, što mi se retko dešava. Onomad sam mu se vratio i ponovo sam se uverio koliko je dobar. Nevolja je u tome što Costello mnogo puta zna da iznenadi i u materijalu koji već poznajem – dešavalo mi se već mnogo puta da se u tekstove koje vešto piše ne zagnjurim dovoljno duboko ili da, prosto iz nehata, promašim njihovu poentu. Veštinu poigravanja sa rečima i nama, kao konzumentima svoje muzike, Costello je doveo na vrlo visok nivo.
“I Let the Sun Go Down” je jedna od Costellovih besprekornih balada. On ovde demonstrira savršeno i prepoznatljivo pevačko fraziranje i završava je šarmantnim zviždukanjem. Reklo bi se da je idealna za odvajanje “komada”, pod uslovom da predmet žudnje ne zna engleski jezik…
Whenever I’m in the tightest corner
Whenever I feel forlorn
I think of the isle where I was born
And the duty to which I’ve sworn
But I woke up in a nightmare
With a Union Jack and half a crown
John Bull got caught with his pants down, again
That’s inviting sundownIt’s time to do or die
It’s time to say “Good-bye”
Cos I’m the man who lost the British Empire
Yes I’m the one, I let the sun go downDon’t let the shadows lengthen
and cover my good intentions
They say that darkness brings the right time
But it’s also time for tears
I’m so sorry and sincere
Ahead of me a brilliant career
Now I’m going nowhereIt’s time to do or die
It’s time to say “Good-bye”
Cos I’m the man who lost the British Empire
Yes I’m the one I let the sun go downStay awhile
Delay the night
I’m too young for twilight
They’d tell the sun to hesitate
That’s when Britain was Great
Now that the lights are flickering
My pulse is quickening
All over the world the lamps will dim
And never be seen againThe balloon’s gone up
The night descends
As they lower the flag on no-man’s land
They’ll take you down a peg or two
This is the bitter endI walk into darkness
It’s time to do or die
It’s time to say “Good-bye”
Cos I’m the man who lost the British Empire
Yes I’m the one, I let the sun go down
I let the sun go down
Don’t let the sun go down
I let the sun go down
Kao što se iz teksta jasno vidi, pesma je o danas nikada aktuelnijem Brexitu i Costello lamentira nad sudbinom Britanske Imperije u kojoj “Sunce nikada ne zalazi”. Ma šta on mislio o tome, kao i mnogi moji prijatelji rasuti po Commonwealthu sa kojima često polemišem na ovu temu, nikakvom žalu za izlaskom Ujedinjenog Kraljevstva iz EU nema mesta. Britanci su tokom svoje istorije oduvek znali lukavo i majstorski da gledaju svoja posla i nasankaju sve svoje saveznike, a njihov imperijalizam je samo promenio svoj pojavni oblik – pomislite samo na to čiji, iz kojih izvora i koliki novac se nalazi u “poreskim rajevima ” širom sveta i kako to da su nikli u bivšim britanskim kolonijama, uglavnom na ostrvima za koje niko nije čuo. I, jašta, ko svim tim meštanima daje sofisticiranu tehnologiju i neophodno znanje da tako nešto rade.
Ne dajte da vas zavara mellow vibe ove pesme. Realnost koje nas čeka u narednim godinama biće mnogo gora no što danas mislimo.