Primetili ste ili niste, šta ja tu mogu u bilo kom slučaju, da je štogod opao tempo objavljivanja u vašoj omiljenoj muzičkoj rubrici, uostalom i na čitavoj Suštini pasijansa. Ne mislim amo na uobičajeni letnji raspust, koji je već za nama. Razlog tome je prozaičan: samo jedan samuraj je ostao da brani beskonačnu poljanu koju smo onomad još zauzeli, a koliko god da je njegovo srce veliko, pogled oštar, ruke snažne, a katana britka, teško je ili nemoguće da zaustavi baš svaku promaju koja tu navali. Onaj drugi samuraj, koji je već imao manje posečenih glava od onog prvog, još nije došao k sebi nakon nekih iznenađujućih iskustava koje je tokom leta doživeo, pa je sve do sada uspešno izvrdavao, obilato koristeći svoje bajate i nadasve prostačke izgovore da ništa ne doprinese životu Suštine pasijansa – sad već predugo.
Zamalo da nam blog ispadne siroče, skloni bože i sačuvaj.
Pa, da se malo protegnemo i vidimo šta ćemo dalje.
– * –
Dobra volja dobrih ljudi koji čine sastav Osam samuraja Skoja nije se promenila nimalo. Promenile su se. međutim, okolnosti pod kojima učešće u radu bloga biva moguće. Teško je to objasniti u malo reči, ali zamislite da kroz život idete u onom položaju u kojem, daleko bilo, možete potiljkom da zveknete u neku prepreku ispred sebe; slično je. Istina, ima tu pomalo razlike u razumevanju tanane ravnoteže između obaveze i slobode, ali đavo gleda na sitnice: odavno smo sprečili da to ikad eskalira u problem.
Važnije nam je bilo da se ne pretvorimo u content writere, u pregaoce plitkog poimanja sveta oko sebe ili u evangeliste lažnog znanja, kako god vam drago da tumačite trendove. To je nešto slično onome kad onaj bez problema dozvoljava da mu skandiraju pogrdno, nazivajući ga pederom iako je očigledno da njegova seksualna orijentacija nije takva, ali pod uslovom da zauzvrat može da radi šta hoće. Kod nas je to sasvim slično, osim što mi ne kršimo Ustav i nikoga ne zajebavamo – ni otvoreno ni prikriveno.
Drugim rečima, nije nemoguće da se vratimo na tempo od 10-20 priloga na dan. Jedino što to nije verovatno.
– * –
Interesantna stvar, ona koju sam primetio još poodavno na jednom (danas počivšem) sajtu koji sam vodio, a bio je posvećen nekakvim informatičkim andrmoljama, jeste da možeš mečku da rodiš, nećeš postići bolji saobraćaj na ograničenom medijskom prostoru kakav je ovaj kojem se mi uobičajeno obraćemo, ama bez obzira na frekvenciju objavljivanja. Verni posetioci, oni kojima je kvalitet pisanja po volji, dolaziće redovno i čeprkaće po arhivi (samo tekstova u muzici za popodne ima još malo pa 2500, ostalih tekstova ima još više, a dobar deo toga nije izgubio na vrednosti tokom vremena.
Dva su načina da se saobraćaj na blogu poveća. Prvi je da se napiše vrhunski tekst kakav je ovog leta ovde objavljen, onaj koji analizira argumente dokaza o sletanju na Mesec i time direktno ubada prst u oko ljubiteljima poštovaocima gluposti. Drugi način je da se svakodnevno pokušava tako nešto, pa da se rezultat celodnevnog truda objavi na kraju dana (za rečeni tekst je trebalo mnogo više od jednog radnog dana pripreme, rada, istraživanja i promišljanja). Posledica oba načina je u tome što niko nema toliko vremena na raspolaganju za nešto što sasvim sigurno neće materijalno opravdati taj utrošak. No, uskoro sledi objašnjenje zašto to u stvari i nije nikakav problem. U međuvremenu, važno je da nema nikakvog pritiska.
A entuzijazam, svakako, isključujemo kao pogonsko gorivo svog delovanja. Da vam ne objašnjavam zašto.
– * –
Što je džabe, i bogu je milo.
Ne kažem to da bih vređao čestitog čitaoca Suštine pasijansa. Budimo odmah načisto: ovaj blog nije nekomercijalan, nego antikomercijalan. Dakle, ne samo da ne postoji imperativ zarade, nego postoji imperativ da bog nikad ne funkcioniše kao izvor zarade, pa taman to bila tri evra zarade godišnje. Istina je i to da postojanje bloga nekog nešto košta, ali taj neko se ne žali zbog toga i to nikad neće biti tema uslovljavanja bilo koga zbog bilo čega; nego to pominjem zato što ponekad, nažalost, moramo prstom u oko onima koji vole da provociraju.
Dve su posledice takvog pristupa. Prvo, za Suštinu pasijansa ne morate da angažujete tehnologiju blokiranja oglasa, a kamoli da ih trpite, jer oglasa nema. Drugo, vašu slobodu da ovde boravite čak i bez te manje-više uobičajene obaveze koja danas vlada na Vebu uslovljavamo svojom slobodom da se ovde ponašamo – oprostite na prostačkom nastupu – onako kako smo sami odredili, od jutros naumili ili nam je tek ovog časa naspelo. Postoje tu neke premise koje bi čestiti posetilac mogao da protumači kao arogantnost, ali ovde se čvrsto pouzdamo u njegov kapacitet čitanja između redova, jer drugačije ovde ne biva.
Najzad, zato smo i upozorili da ovo nije mesto za mlađe od stotinu pročitanih knjiga.
– * –
Ako je napad najbolja odbrana, a uopšte postoji razlog da se branimo pred bilo kim zbog bilo čega, imalo bi se tu šta reći. Možda da vas podsetim da ni vi baš niste bili mnogo agilni ni u zahtevima ni u komentarima. Nekolicina onih koji su se zamalo okušali kao gostujući autori povukli su se iz raznih razloga pre prvog rezultata. Ne biste verovali kakve sam razgovore vodio sa nekim ljudima koje ne poznajem, a kojima sam prihvatio ponudu da se okušaju na ovim stranicama. U par navrata zamalo što nisam doživeo napad griže savesti samo zato što sam otvoreno posumnjao u pismenost sagovornika. Pitao sam se posle: šta mi je to trebalo? Ali makar sam izvukao pouku: u se i u svoje kljuse.
A ovo kljuse još nije za bacanje. Suština pasijansa će opstati barem još neko vreme.
– * –
…Dakle, kad malo bolje promislim, shvatim da nemam šta kome da se izvinjavam. Štaviše: oni koji bi možda ipak poželeli meni da se izvine, bolje da to ne pokušavaju. Ravnoteža nije samo stvar prave mere, već i prave dinamike.
Idemo dalje.
Idemo dalje!