Увек је била, у најбољем случају, звезда број два на том рокерском небу. Кад је Јосипа Лисац прешла у неке друге воде и штогод се одмакла од своје рокерске прошлости, она је остала иста она Зденка Ковачичек, краљица клупске свирке. Не сећам се да сам је икад видео пред симфонијским оркестром. Није она риба за ту воду.
Зато се појавила тамо где Јосипа никад није: на другом Бум фестивалу, 1973. Штета што се нико није сетио да сними слику, ал’ бар имамо албум.
Наслов је… стопедесетседма варијанта оног “за сада без доброг наслова”. Пука егзибиција, где ем бенд показује шта уме, ем се њој пружа прилика да се размахне гласом. Шта, има реч “тема” у наслову? То је само у излогу, ово није тематски комад. Ово је… разигравање. А то “број један” је можда мали миг Дади Топићу, који је претходне године објавио “Пјесму #3″… То нумерисање радова је ваљда зараза коју су ухватили дружећи се са фотографима. Тада је било нормално да цела серија фотки има исти назив, па онда на изложбу стигне “Весна #23”.
Е, да, бенд. Нирвана, коју је на претходном Буму 1972. Томаж Домицељ најавио са “дует Нирвана бо ше енкрат наступиу”, мада се јасно чује да имају бар два дувача, бас, бубањ и глас. Ако је неко од последње двојице певао, то су четворица, иначе петорица, а као дует. Јањатовићева енциклопедија их спомиње као класичну рокерску тројку, гитара бубањ бас. Ко ће знати шта је ту било посреди… и колико је било бендова са тим именом широм света. Уосталом, и рок сцена СФРЈ, колико год се чинила мала, имала је два случаја да су два бенда имала исто име, ваљда су Метеори постојали истовремено и у Сплиту и у Загребу, и још један такав пар. Са потоњом Нирваном из деведесетих ови немају ама баш никакве везе.
Зденка је касније имала чак и неки албум, са чувеном “Волим те као коња“, с тим што је то већ мало ван те рокерске шаре, више у неким другим водама и са поприличним оркестром – али овај снимак је од претпрошле године (сниматељу пребити обе шапе и камеру загипсати за рамена, да научи да не шврља толико), добро се држи. Ову ствар је, иначе, снимио и Ким Бенд (Кире Митрева), а она је пак снимила једну Бајагину…
И глас јој је једнако пукнут као што је увек био. То ме у ствари увек привлачило кад она пева, то како јој се глас ломи на неким местима, све мислим да јој се нешто дешава са грлом и да неће моћи дуго овако… а оно јок, она тако пева, и ево четрдесет и кусур година касније ништа се ту није променило.