Pojava punka nije ostavila nikakav utisak na mene, a medijska kampanja koju je predvodio New Musical Express mi je išla na živce. Dobar deo novine nisam mogao da čitam jer su pisali o grupama po londonskim mesnim zajednicama koje ni tamo nisu ništa značile. Sex Pistols su svojim histeričnim ispadima bili nezaobilazna stavka u svakom broju, a retki punkeri koje sam imao prilike da čujem su me ostavljali ravnodušnim jer sem stava nisu nudili nikakvu interesantnu muziku. Jedva da su i vladali svojim instrumentima i to nije moglo da se sakrije.
Sa svojih dvadesetak godina smatrao sam se iskusnim slušaocem koji ne naseda na provokacije.
Sve se promenilo kada sam čuo pesmu “In the City” grupe The Jam. Čini mi se da ju je pustio Sloba Konjović na Diskomeru Studija B, a ja sam se našao zatečenim pesmom koja je bila smislena, govorila o mojim vršnjacima, bila odlično i energično odsvirana… I to za samo dva minuta.
Ubrzo sam se i dokopao istoimenog debitantskog albuma i novosmišljena kovanica koja je počela da cirkuliše po NME i Melody Makeru mi je postala sve smislenija. Prisustvovao sam rođenju New Wavea. 
Pored Sex Pistolsa, koje ni danas ne mogu da slušam, novinari su obožavali da pišu i o grupi The Clash koja će ubrzo postati jedna od mojih omiljenih. I dan-danas kada uđem u kafanu Balkan, jedan od starosedelaca koji se pretvorio u inventar zna da vikne:”Čuvajte se, dolazi Klešovac!”… No, za razliku od dosledne politizacije koju je Joe Strummer forsirao u pesmama grupe The Clash, Paul Weller sa The Jamom je bio odmereniji. Njihove pesme, iako su govorile o teškom položaju radničke klase i mladih po periferijama britanskih gradova, nisu bile toliko britke.
Muzika koju je Weller stvarao bazirala se na proverenim obrascima iz šezdesetih. The Who su mu bili idoli i bio je opsednut Mod pokretom, uz neizbežne elemente crnačke plesne muzike koja se puštala po londonskim klubovima (soul koji je dolazio iz Tamle Motowna). Od punkera je pokupio samo žestinu.
Sama pesma “In the City” je, zapravo, prvi singl koji je grupa objavila i nije bio preterano uspešan. Nekako se plasirao u prvih 40 pesama na britanskoj top listi i uspeo da skrene pažnju na grupu. To je na neki način oda britanskoj mladeži u velikom gradu, koju Weller naziva “young idea”. Iz pesme zrače vera i optimizam da se nešto promenilo sa dolaskom nove muzike.
The Jam će vrlo brzo serijom odličnih albuma postati jedna od referentnih novotalasnih grupa, a Weller će postati poštovan autor čija blistava karijera traje do današnjih dana.
Sasvim zasluženo.