Month: February 2020

Veličanstveno (kaže ona)

Iz Manchestera smo oduvek dobijali prvoklasnu muziku. Grupa Elbow nastavlja bogatu tradiciju.

Većini ljudi Manchester je poznat kao kolevka industrijske revolucije. Za ljubitelje muzike ovaj grad je sinonim za bogatu scenu koju neprestano treba držati na oku. Ona je iznedrila je iznedrila neke od najvažnijih grupa svih vremena. Lista je podugačka i pomenuću samo najpoznatije: Van der Graaf Generator, Oasis, The Smiths, Joy Division, New Order, Buzzcocks, The Stone Roses, The Fall, The Durutti Column, 10cc, The Hollies, Herman’s Hermits…

Kao što možete prepoznati, u Manchesteru se stvarala muzika za svačiji ukus.

Nastavite sa čitanjem… “Veličanstveno (kaže ona)”

Једна од пре: маховина

Шетајући по крају, а канонски наоружан, приметим увек понешто. Углавном куће, пошто је зима, јелте, људи се посакривали уз фуруне, флајке и шта ко већ има за грејање, јер напољу је средина фебруара…

Осим што ни фебруар није као што је некад био, чак ни јакна на мени није баш зимска. А и време сунчано, а сунце, веровали или не, зими греје чак и нешто јаче него лети, јер тако нам је накривљена планета да је зима кад смо ближе Сунцу. Јесте разлика једва један посто, али ето. Није нам хладно што је далеко сунце, него што нас греје кратко и под нижим углом.

Ево ово је снимљено у 14:38, а сенке су већ дуге.

Маховина се овде брзо запати – по крововима, скровитим буџацима, гдегод је иоле хладовина или заветрина – а онда се међ њу завлачи прашина и којекакво семење, па убрзо никне и трава и којешта. То нарочито по крововима и олуцима, што смо већ видели овде.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: маховина”

Čaj uz bogatu orkestraciju

Nema nikakvog razloga da budemo gadljivi na pop muziku ako je dobra. Naročito ako je u pitanju “barokni pop”.

Prvi sustret sa britanskim vršnjacima mi je bio poprilično traumatičan. Naivno misleći da ćemo lako uspostaviti kontakt preko muzike, raspričao sam se kako sam kupio nove albume grupa The Clash, The Jam, The Stranglers… Samo su me gledali potpuno ravnodušno i stidljivo primetili da ni za koga od pomenutih nisu ni čuli. Nisam mogao da verujem šta su mi rekli. Pa oni su bili urbani tinedžeri, na izvoru svetskih događanja… Svašta mi se motalo po glavi u tom trenutku.

Normalno je bilo da sam ih priupitao šta oni slušaju. Navodili su imena za koja nisam čuo, ali sam ukapirao da je u pitanju pop muzika. I sve je odmah postalo jasno. Bilo gde u svetu da se nađete, većina populacije je sklonija da sluša lake note, a ne rock & roll.

Nastavite sa čitanjem… “Čaj uz bogatu orkestraciju”

Istorija nas uči

Ponovo smo posegnuli u onu našu škrinju sa dragocenostima i iz nje izvadili redak (štampan u samo 500 primeraka) i odličan album o kome se malo zna.

Eklekticizam je pojam koji je primarno vezan za filozofiju. Označava pristup promišljanju koji se ne oslanja na već poznate pretpostavke i zaključke. Eklektici ne žele da idu utabanim stazama i da se oslone na samo jednu filozofsku školu, već u duhu izvornog značenja reči εκλεκτικός (eklektikos (gr.): birati ono što je najbolje) pokušavaju da stvore nove teorije koristeći samo delove postojećih.

U umetnosti eklekticizam podrazumeva mešanje različitih stilova ili pozajmljivanje karakterističnih detalja. U tom pogledu, današnji prilog se generalno može smatrati eklektičnim.

Rock & roll se tokom druge polovine XX veka izborio da bude prihvaćen kao umetnost.

Nastavite sa čitanjem… “Istorija nas uči”

Tronedeljni raspust

Spasao si obraz odeljenju! povika nastavnica matematike pružajući rezultate kontrolnog učeniku. Ponosni otac se nije nasmejao. Dapače!

Spasao si obraz odeljenju, dodate nastavnica matematike, u slobodno vreme angažovana i kao razredni starešina, pružajući rezultate kontrolnog nasledniku. Našem nasledniku, ne njenom.

Obraz odeljenju svakako nije spasao. Samo je po ko zna koji put dokazao/pokazao angažovanost nastavnog osoblja da deci prenesu znanje, odnosno da rade posao za koji su plaćeni. Od 23÷24 učenika (ima ih više, al’ nisu svi bili tu) na kontrolnom je bila 1 (jedna) petica i 11 (jedanaest) iracionalan skup racionalnih brojevajedinica. A i ta petica, koja je razvukla nasledniku osmeh na lice, a odeljenju nastavnici spasila čast, nije posledica angažovanja nastavnice matematike, nego angažovanje roditelja kojima matematika nije bauk.

Nastavite sa čitanjem… “Tronedeljni raspust”

Skitnice

Neke “male” grupe su, u stvari, velike. To shvatimo tek kada ih malo bolje upoznamo.

Zoću Punkera možete sresti gotovo na svakoj svirci u Kragujevcu. Lako ga je prepoznati: ima frizuru kao Marc Bolan u najboljim danima (sem ako nije u rastafarijanskom fazonu i navije dread lokne), kilažom se ne može pohvaliti, a za razliku od mene, još uvek može da cupka u ritmu muzike za ples. Nadimak koji ga prati nekoliko decenija navodi ljude koji ga ne poznaju na pogrešan zaključak. Iako je spreman da se raspravlja kada je punk ideologija u pitanju i voli da sluša čvršće izvođače, njegova prava priroda je gotovo skrivena. Zahvaljujući njegovom prijatelju iz inostranstva još tokom osamdesetih su počeli da mu pristižu diskovi Pink Floyda i Neila Younga koje smo zajedno slušali sa strahopoštovanjem.

Kakva su to bila entuzijastična vremena. Thinking smile

Nastavite sa čitanjem… “Skitnice”

Protokol

Gordon Lightfoot je odavno zaradio epitet “sonwriter’s songwriter” od strane svojih kolega. No, njegov bogati i impresivan muzički opus je i dalje mahom potcenjen.

Iako smo navikli da nas muzičari zaspu velikim brojem novih albuma na kraju svake godine/početku nove, ovoga puta su poprilično omanuli. Nekih značajnih izdanja nije bilo u proteklih nekoliko meseci, tu i tamo može da se pronađe po nešto zanimljivo, ali ne mogu da se setim da me je bilo šta oborilo s nogu. Čak i neki od miljenika su izdali sasvim prosečne albume koji ne izazivaju svrab u prstima da bi se o njima išta pisalo.

Ne ostaje mi ništa drugo nego da potražim neki staritet u arhivi.

Nastavite sa čitanjem… “Protokol”

Нема чварака

Ове године сам на време обавештен, дакле осам дана унапред, па подсећен дан раније, када је Дан чварака, чварцијада или како се то већ зове, у Мужљи. Пошто је леп дан био јуче, ове зиме нема зиме, ајдемо.

То није нешто велико као што је нпр оно у Белом Блату наредног викенда, него много скромније. Простре се од улице до игралишта месног клуба Лехел, око стазе дугачке стотинак метара, плус две-три шатре уз само игралиште (све пазим да не кажем стадион, јер нисам видео неке високе трибине). На самом улазу, превентива.

А што сам ја мислио да ћу овде мало освежити своје знање мађарског? Оно, чуо сам га доста, али ми све делује да домаћих штандова има понајмање, да је већину места заузео путујући циркус искусних професионалаца.

Nastavite sa čitanjem… “Нема чварака”