Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sve češće nam se dešava da naletimo na snimke za koje mislimo i da ne postoje. Ponekad nisu vredni pažnje, ali neki popune praznine u biografijama naših omiljenih muzičara.
Dok čitam poslednju knjigu Grahama Hancocka koja govori o fascinantnim arheološkim otkrićima na tlu Amerike, ne mogu da se otmem utisku koliko malo znamo o našoj prošlosti i drevnim civilizacijama koje iz ko zna kojih razloga nisu potrajale. U pozadini mi svira jedna od kompilacija koja se bavi retkim snimcima britanskih grupa iz druge polovine šezdesetih, koju konstatujem jednim uvom i sa malo pažnje. Sve do trenutka kada mi se učini da čujem glas Grega Lakea.
Puštam ponovo pesmu u neverici.
За разлику од неких других здања из ове тектонске серије (нису ипак толико стара да им ставим оно архи-), ово није нестало. Стоји. Нема ни духова, издувала их промаја, јер ни једно стакло није остало.
Ово је снимљено 2013, током исте шетње кад и она бара. Аутокрп од пешес снимака, усправних.
За ову ме зграду везују чак и неке успомене. У горњем десном углу, у поткровљу, ми је била фирма од 1997. до даљњег. Колико смо рачунара, монитора и каблова однели на други спрат па после носили доле, никад се неће избројати. У ствари трећи, јер приземље има свој спрат… таква архитектура.
Током те фото шетње нисам ни помишљао да уђем. Ем је био скоро мрак, ем је на огради био катанац, ем сам Цебине чуваре запамтио као, хм, недружељубиве. А ако је остао неки да чува кућу духова, мора да је дивно расположен. Међутим, шест година касније…
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: немате ви довољно духова”Još jedno “čudo od deteta” je počelo da zaokuplja pažnju muzičke javnosti. Pa kako mi da ga mimoiđemo.
Moj muzički plejer u računaru je fenomenalo parče softvera. Mali je po gabaritu, besplatan, ne pokazuje reklame, a uz nekoliko dodataka pretvara se u moćno oružje koje samo što mi ne kuva kafu dok sam još krmeljiv. Između ostalog, zna da vodi statistiku najviše slušanih pesama u određenom vremenskom periodu. Mada mi takav podatak u suštini ništa ne znači, iznenadio sam se kada mi je objavio šta sam gotovo svakodnevno slušao u protekle dve sedmice.
Nisam mogao da poverujem šta vidim: na vrhu liste nalazio se album Marcusa Kinga pod nazivom El Dorado (2020).
