Život Marie McKee je, u neku ruku, bio predodređen. Njena majka rodila je i Bryana MacLeana, gitaristu/pevača grupe Love koji je napisao jednu od najlepših pesama iz šezdesetih, “Alone Again Or“. Kako je Bryan bio 18 godina stariji od Marije, detinjstvo su joj obeležila druženja sa muzičarima – priča se da je visila po klubovima sa ekipom iz Doorsa i pratećeg benda Franka Zappe, pa je bilo samo pitanje trenutka kada će se i sama uputiti u muzičke vode.
Moralo se sačekati desetak godina da dete odraste.
Već sa dvadeset oformila je grupu Lone Justice. Sa njom je snimila dva albuma početkom osamdesetih koje je kritika hvalila u nebesa. No, komercijalno su propali. Na stranu što ove albume još uvek imam na vinilu i ljubomorno ih čuvam, pa je jasno da su mi prirasli za srce. Na njima Maria demonstrira fenomenalne kompozitorske sposobnosti, izgrađen karakterističan stil i sposobnost da vas trenutno opčini svojim pevanjem.
Pokazalo se da je to bilo nedovoljno za diskografsku kuću za koju su snimali. Popili su pedalu i otišli u istoriju.
Njena pesma “A Good Heart“, koja je u izvođenju Feargala Sharkeyja uspela da se popne do prvog mesta britanske liste, ništa nije doprinela da i ona sama dospe u žižu interesovanja.
Morala je da krene u solističke vode. U tom trenutku je izgledalo da će se njena karijera ipak pokrenuti sa mrtve tačke. Potpisala je ugovor sa moćnom diskografskom kućom Geffen, koja je prepoznala sav njen potencijal. Ali, ponovo nešto nije bilo kako treba da bude. Albumi Maria McKee (1989) i You Gotta Sin to Get Saved (1993) jasno su pokazivali da ona sazreva kao autor i izvođač, no publika se slabo trzala na njene pesme. Geffen je počeo da gubi živce i dao joj je još jednu šansu da snimi album.
Life Is Sweet (1996) je bio radikalan zaokret kakav niko nije od Marije očekivao. To je album teškog zvuka, distorzičnih gitara i kriptičnih tekstova koji traži od slušaoca strpljenje kako bi se otkrila sva lepota zabeleženih pesama. Bilo je to ponajviše zbog ogromne količine emocija u kojima se prepliću tuga, bes i rezignacija.
Usledio je još jedan otkaz, a posle toga je za nezavisne kuće izdavala albume koji su bili odlični, ali i dalje nekomercijalni.
Maria se udala za Jima Makina, muzičara i sineaste koji se bavio alternativnim filmovima. Sporadično se pojavljivala u njihovim zajedničkim radovima i na nastupima. Postala je žestoki pobornik prava LGBT populacije, a ja sam se godinama pitao zašto traći svoj talenat na takve stvari… Sve iščekujući da će se oglasiti novim albumom.
Čak dvanaest godina od poslednjeg albuma, konačno se pojavio La Vita Nuova (2020). Maria je rešila da okrene novi list u svojoj životnoj priči. razvela se od Makina, preselila u London, otkrila svoju novu sklonost prema istom polu i javno se deklarisala kao pansexual, polyamorous, ma šta to u praksi značilo. No, njene pesme su i dalje odlične, izvedene delikatno i strastveno, pa pokušajte da ih saslušate strpljivo i bez predrasuda.
Bićete očarani poput mene. 