Киоск је чудна врста дућана. Некад су се по киосцима продавале само новине, дуван, разгледнице и таксене марке. Деведесете су у њих натрпале пола асортимана других дућана, јер је свако хтео да направи некакав дућан, па сте ту могли да нађете и за у се и за на се. За пода се би већ ишло теже, како се ко снађе.
Сад се то некако смирило, асортиман клопе се свео на газирана пића, воду и пиво, нема вина нема жестине. Одеће такође више нема, а од клопе су остали сладолед и грицкалице. Но, радно време им се и даље протеже дубоко у ноћ, а има их и који се никад не затварају.
Овај киоск је некако најтањи – хладњаци су постројени, тротоар није много заграђен, нема кутије за сладолед, нема решетке за бициклове (у ствари има, десет метара десно, испред банке). Фирму сам канда исекао, види се само она светлија линија на врху, а можда је ни нема, можда је тај одсјај од уличног светла.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: киоск 1”