Month: May 2020

Једна од пре: киоск 6

Више ни не знам где сам ово снимио. Судећи по суседним снимцима, рекао бих да је на главном сокаку, ал’ било је то пре скоро шест година, можда сам врднуо некуд. Чак ни не знам који је то киоск, јер онај што сад стоји испред бивше робне куће би имао другачију позадину, а онај на тргу не би имао бандеру.

Дакле, кокице. Дуг развојни пут од баба Рабошке, која је продавала сунцокрет ђацима (пре и после подне, радним даном) и испред биоскопа (увече), мерећи га на чашице (0,05л, 0,10л) и пакујући га (енгр. исти) у фишеке од новинске хартије или право у џеп, па до оваквог киоска, пређен је за цигло десетак година, и онда се ту стало.

Шта се изменило отад, а шта није?

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: киоск 6”

Prilično dobro

Za nešto više od 20 godina John Prine je dva puta pobedio rak. Aktuelni virus ga je dokrajičio.

Dok se kolektivno oporavljamo od onoga što nam se dešavalo u proteklih par meseci, tek sada počinjem da se prisećam koliko mi je april bio mučan. Na samom početku ostali smo bez legendarnog Billa Withersa, čoveka koji nikada nije hteo da postane deo muzičke mašinerije, ali je uspeo da za sobom ostavi pregršt antologijskih pesama. Naredna žrtva nezgodnog virusa, samo nekoliko dana kasnije, postao je drugi kapitalac – John Prine će ostati upamćen kao tihi čovek koji je pevao o običnim ljudima i svakodnevnim stvarima na vrlo osoben način.

Divili su mu se neki od najpoznatijih songwritera današnjice.

Nastavite sa čitanjem… “Prilično dobro”

Prospi vino

Ne, nije to psihodelična slika, već prosta metafora koja je prošla cenzuru.

Britanska grupa The Animals je jedna od prvih kojoj je pošlo za rukom da stekne internacionalnu slavu izvodeći muziku koja je bazirana na bluesu. No, uprkos uspehu, počeli su da se osipaju u potrazi za novim izazovima, pa se tokom druge polovine šezdesetih pojavljivala u raznim reinkarnacijama predvođena Ericom Burdonom . I dalje su odrađivali profitabilne turneje, bez obzira na to što se nisu mogli pohvaliti nekim novim i zanimljivim pesmama.

Osećajući da se stvari ne odvijaju kako bi trebalo, Burdon je očajnički pokušavao da sopstvenu karijeru postavi na noge.

Nastavite sa čitanjem… “Prospi vino”

Ti si jedini, Džo

Ramases nije bio samo jedan od brojnih egipatskih faraona. Priča o grupi Ramases je jedna od najneobičnijih koje sam ikada čuo.

Britanci su odavno postali sinonim za ekscentrike. Kako pod stare dane sve više uživam da kopam po tavanima i podrumima u potrazi za zaboravljenim muzičkim blagom, interesantni i neobični radovi se pojavljuju sa raznih strana, a neke čudne osobe postaju predmet moje pažnje. Normalno, ima tu svega i svačega, mnogo pesama nije izdržalo test vremena, a vrlo retko mi se dešava da preslušavanje nekog albuma ostavi tako snažan utisak da se sa pravom zapitam gde sam bio i šta sam slušao proteklih decenija.

Kliknite na link sa muzikom pa da nastavimo priču.

Nastavite sa čitanjem… “Ti si jedini, Džo”

Једна од пре: киоск 5

У време кад радње, чуј радње, читаве фирме ничу и нестају, послују под неким именом па их неко купи… нема више смисла користити их као оријентире. У време моје бабе се знало, “код Виде” је онај ћошак где керамит излази на Ечански друм, тамо је била Видина кафана. Кинта је била онај крај где је била кафана “Последњи динар”. “Код Вирага”… хм, то се више не сећам, ваљда се то данас зове “на Леснини”.

Један такав оријентир се запатио ових година. Сви таксисти знају, само кажеш “код три трафике” и стигнеш овде.

Згода код ове варијанте је што нема имена. Могу да мењају власнике и садржај колико хоће пута, назив ће остати.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: киоск 5”

Uljez

Al Stewart je jedan od onih muzičara čije se pesme, ma o čemu govorile, uvek zalepe za uši slušaoca. Pretpostavljam da ovu današnju do sada nikada niste čuli.

Zahvaljujući ljudima iz Jugotona koji su licencno objavili antologijski album Year of the Cat (1976), Al Stewart je ušao u moj život na velika vrata. Istoimena pesma se i danas često vrti na talasima radio-stanica, a pravo otkrovenje su mi bili tekstovi Stewartovih pesama. Takav vešt storytelling je zaista redak i u kombinaciji sa perfektniom soft rock pratnjom zaslužan je za to da Stewarta vrlo često slušam, bez obzira na to u kakvom sam raspoloženju.

Njegove pesme je, jednostavno, nemoguće ne voleti.

Nastavite sa čitanjem… “Uljez”

Једна од пре: киоск 4

Тих деведесетих као да се сва малопродаја селила у киоске. Многи су их отварали, да им не пропадну отпремнине, да ухвате последњи воз за некакав нормалан живот. А онда је и тај воз прошао.

Како би рекао Крлежа, “било па није”. Из главе бих могао да набројим пешес оваквих споменика деведесетим у само две-три оближње улице. И то не само оваквих затарабљених гвоздених кутија, него и бетонских плоча у авлији, уз улицу, где је кутија била. И обичних породичних кућа где, нуто чуда, једна од предњих соба има врата на улицу, иако се у кућу улази из дворишта.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: киоск 4”