Ima onih koji imaju sreće da upišu neki fakultet i pri tome izbegnu matematiku kao konkretan predmet, odnosno matematiku kao alat/posrednik u drugim predmetima. Još ako su pre toga završili i neku gimnaziju društvenog smera, odnosno na neki drugi način se provlačili po smanjenom fondu časova matematike, mogu lepo rodbini i komšijama, odnosno fejZbuk-prijateljima da se pohvale kako su postali akademski građani, a ne znaju ni matematičke pertle da vežu.
A sad zamisli još i da završe taj fakultet, odnosno visokoškolsku ustanovu. Joj, čekaj, to i nije nužno da bi se dočepao fotelje u Srbiji! Ništa onda. Nije normalno, ali je postalo uobičajeno da se do odgovornih mesta u srpskoj zakonodavnoj, odnosno izvršnoj vlasti može doći, a da ne znaš odgovor na elementarna matematička pitanja (o pitanjima kulture, morala, vaspitanja i inih trivijalnih oblasti života nećemo ovom prilikom). Pa tako ne znaš ni koja je formula za izračunavanje površine kvadrata, odnosno kruga, odnosno trougla. Ali znaš da imaš redovne odnose sa javnošću.
I tako eto (ne)školovanog kadra u razdraganom skupu onih koji osmišljavaju pravila kako da se ljudi ponašaju u doba “koronarnog virusa”. Matematički nepotkovan, jer to i nije toliko važno, ali sa željom da rodbina i komšije, odnosno fejZbuk-prijatelji online-uzdišu uz glasne pomisli “pa, ja ovog znam”, osmisliš tekst u kojem kažeš…
… građani su dužni da, zbog sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19, obavezno nose zaštitne maske i održavaju međusobno rastojanje od najmanje jedan i po metar između dva lica koja ne borave u istom domaćinstvu, odnosno na svaka 4 m² može biti prisutno jedno lice.
A geometrija (to je ona grana matematike gde se koristi šestar i dva lenjira) kaže:
- ako se svaki pojedinac, koji treba minimum da ima svojih 4 m², posmatra kao centar kruga, onda drugi pojedinac može da mu priđe tek na dva metra i još četvrt (metra), jer i taj drugi pojedinac je centar svog kruga i ima svojih 4 m²; za ove što ne znaju matematiku – 2¼m je veće od 1½m; prilazak na razdaljinu koja je manja od dva metra i četvrt (metra) ugrožava pravo/obavezu svakog od ta dva građa(ni)na na svoja 4 m²;
- ako se svaki pojedinac, koji treba minimum da ima svojih 4 m², posmatra kao centar kvadrata, onda drugi pojedinac može da mu priđe tek na dva metra, odnosno 2,83 metra (ujebemtisuncežareno, malo li je što su gore napisani razlomci, sad imamo još i broj sa zarezom), jer i taj drugi je centar svog kvadrata i ima svojih 4 m²; za ove što ne znaju matematiku – dva metra je veće od 1½ metra, a tek što je 2,83 metra veće od 1½ metra, ihahaj;
- ako se svaki pojedinac, koji treba minimum da ima svojih 4 m², posmatra kao centar jednakostraničnog trougla, onda drugi pojedinac može da mu priđe tek na jedan metar i tri četvrti (metra), odnosno 1,75 metra (opet ti brojevi sa zarezom! je l’ to beše isto što i 1¾ metra?), jer sad već svi znamo da je i taj drugi pojedinac centar svog trougla i ima svojih 4 m².
I šta je zakonodavac/uredbopisac hteo da kaže? Da li on zna, ako mi ne znamo? Možda se rukovodio logikom da je dužina ruke prosečnog Srbina 
0,6 metara, pa je dovoljno 1,2 metra međusobnog rastojanja da se dva prosečna Srbina dodirnu – daj da ih razmaknemo da 1,5 metara, pa da im ubijemo i pomisao da se dodirnu, osim štanglom, odnosno pendrekom?
Ali ne zna se koja je tu uloga površine od 4 m²?
Matematika kaže “ako (u zatvorenom prostoru) na svaka 4 m² može biti prisutno jedno lice, onda drugo lice ne može da priđe na manje od 1,75 metara”, a poslodavcu koji voli da drži više zaposlenih u open space kancelarijama ostavlja se sloboda kako će da osmisli raspored jednakostraničnih trouglova. A ovaj što zaposlene drži u open space fabričkim halama, već se pobrinuo za svoje robove feudalne radnike.
Ko ne zna koliko iznosi 0,25 metara razlike, odnosno 25 centimetara razlike, odnosno ¼ metra razlike, izgleda da nikad nije parkirao auto.