Month: August 2020

Katedrala

Mislio sam da je The Psychedelic Ensemble vrhunac muzičke ludosti. Ispostavilo se da postoji još jedan tip koji koji ima sličan pristup, a pojavio se na sasvim neuobičajenom mestu.

Kako godine prolaze, popodnevni dremež mi postaje sve draži. Zbog toga mrzim kada me u to vreme neko pozove telefonom i u tom trenutku, u zavisnosti u kojoj sam fazi, spreman sam svašta da izgovorim u slušalicu. Na displeju telefona je pisalo da me zove M. koga nisam ni čuo ni video sigurno petnaestak godina…

– Ko je umro? – progunđao sam onako sanjiv.
– Nije niko, zovem te da te pitam jesi li slušao novi album Ricka Wakemana?
– A zašto bih?
– Ovo je najbolje što je snimio još od sedamdesetih…
– Bilo je i vreme. U međuvremenu, izdao je 120 novih albuma (nije greška u kucanju, prim.aut.) koji ni po čemu ne mogu da se upamte. Shvatam, morao je da hrani decu, ali ne moram ja da mu dajem lovu za te potrebe.
– Obećaj mi da ćeš da ga preslušaš, pa ćemo da se ponovo čujemo.

Pa, suncetijebemžareno, gde me nađe.

Nastavite sa čitanjem… “Katedrala”

Nedelja je, 30-VIII-2020.

I da ne bi neko zanovetao što za nedelju serviramo najprostija jela, jer ono “ima se, može se” podrazumeva i to da jedemo šta nam je ćeif, obazirući se samo na unutrašnje glasove blagoutrobija. Šta će reći svet? Štagod hoće, u svoja četiri zida.

Dakle, obična paradajz čorba.

Posle ovog može bilo šta, sve će valjati.

Prijatan ručak vam želimo.

Једна од пре, у ствари две

Ово сам већ виђао, штавише уклопљено до у пиксел, једну те исту зграду како изгледа данас и како је изгледала пре сто година. Нисам толико амбициозан, ово ћемо много простије, штавише скоро партизанском техником. Прво снимак из 1972.

А онда од пре три недеље.

Времена су се изменила, па сам за сваки случај уклонио копирајтовани материјал, да не би случајно било са мном као са кровом те шупе.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре, у ствари две”

Potrebna ti je ljubav

U turbulentnoj istoriji Small Facesa svašta se dešavalo mimo njihove volje. I danas njihovi radovi ne dobijaju zasluženu pažnju iako im se malo šta može zameriti.

Sastavljanje izdanja koja bi trebalo da budu presek nečije karijere nije nimalo lak posao. Mnogo elemenata je potrebno složiti u slagalicu, naročito ako je reč o osobi koja ima poveći opus. Sam izbor materijala je lakši deo posla – odaberu se reprezentativne pesme, obavezno ubace one koje su bile hitovi da bi bile mamac za kupovinu, napravi se neka vremenska linija kako bi mogla da se prati evolucija autora…

Kako obezbediti prava za objavljivanje pojedinih pesama kada su u pitanju različite diskografske kuće, to već spada u nadležnost veštih advokata izdavača. Nijedan od njih neće da se odrekne prilike da još jednom iscedi neku kintu od nečije zaostavštine.

Mešetarenje nikada ne prestaje.

Nastavite sa čitanjem… “Potrebna ti je ljubav”

Niko ne peva bluz kao Blind Willie McTell

Tako kaže pesma. No, i drugi veliki pevači znaju da iz sebe izvuku neka neverovatna izvođenja.

Blind Willie McTell je jedan od onih legendarnih bluzera koji se upokojio još u vreme kada sam učio da hodam. Iako volim da čujem i muzejske snimke, po njegovim nikada nisam čeprkao. Ime sam mu zapamtio kada sam čuo obradu njegove pesme – to je bila “Statesboro Blues” koja otvara jedan od najboljih živih albuma svih vremena, At Fillmore East (1971) Allman Brothers Banda. Da ste me pre pripreme ovog priloga pitali za još koju njegovu pesmu, ne bih znao da navedem ni jednu, mada su mi negde zvonila imena Ry Coodera, Taj Mahala i sličnih ljubitelja muzičke antike.

Najveći poštovalac McTella među muzičarima je Bob Dylan.

Nastavite sa čitanjem… “Niko ne peva bluz kao Blind Willie McTell”

Једна од пре: кућни бар

Чак се ни ове узане траке на преградним зидовима нигде нису одлепиле, чудо

Кад се кућа испразни, остане у понеким буџацима поприличан комад историје. По мојој тези да је фотографија + познавалац = дугачка прича, са гомилом асоцијација (уочити два појављивања Ције!), не би смело да омане. Па, да видимо један такав буџак.

Да кренемо од горњег спрата. Ракијске чашице од задимљеног стакла, мора да су из седамдесетих, тад је то било у моди. Наравно, пет комада. Једини начин да за вама остане шест комада је да купите дванаест, стакло је то. Даље, бочица са капаљком, нисам гледао шта је унутра, али судећи по суседним бочицама, мора да је ацетон. Бочице са лаком за нокте су увек имале занимљиве облике, јер лак је лак је лак, не личи ни на шта док се не намаже и осуши, изглед га неће продати али лепа бочица хоће. Зато, дизајн.

Десно, у мраку, су некакве теглице. Не знам шта је било у њима, али се у најближој види глава завртња. Вероватно је то био магацин за ситне кукице, држаче и вијке који се добију уз разне ствари које треба склопити или монтирати, увек запакују мало више, за сваки случај. Понекад се то и употреби за нешто, кад буде испуњен услов да се више не зна откуд је ту доспело.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: кућни бар”