Међу музиком коју сам однео у поткровље, да је најзад чујем како треба (јер је тамо озвучење а доле је галама) нашао се и овај инструментал… који ме на треће слушање засврбео па сам најзад погледао ко то свира. Аха, види види…
“Брзо сребро” је како англофони домороци понекад зову живу. Има и код нас шашавих назива, још увек например. Тј “још” + “увек”, као да смо рекли “више вазда”, јесте подједнако блесаво па нам ништа не фали, навикли смо.
Овај снимак (у ствари студијска верзија, њу сам слушао) ми је запао за уво јер није претежно гитарски. Јесте да је то задружна ствар, сви заједно то раде, ама клавир је најживљи и носи највише. Што је реткост код оваквих ствари, и штавише ни у том делу није то неки бесконачни клавирски соло, него онако клавирски коловођа, гледа да води коло тако да сви могу да играју а да им се ноге не заплићу.
За клавиром је Ники Хопкинс, лик са чудном судбином и каријером, вреди завирити где је све стигао, и у којим је све песмама Стонса, Кинкса, Хуоваца, Битлса, Џеферсона био за диркама. Уосталом, већ смо га спомињали на Суштини, ево овде и овде. Едвард из наслова је лично он, то му је било партизанско име за неке прилике. Е сад, шта му је то кошуљобрусач, овај… тетки треба лек…
А Доставна служба, ех… Ники Хопкинс је био с њима само од 1969. до 1971. али испада да су то биле баш оне најјаче године, кад су се (рок) звезде најбоље сложиле. Они су један од тих славних бендова за које сам увек знао али никад их нисам баш знао. А имам гомилу њихових ствари на диску, и мало мало па кад тако завирим у плејлисту да видим ко то свира, позната ми ствар, испадне да су они. Ваљда што су били међу првим групама оријентисаних на албуме, а издавач ако из тога исцеди неки сингл, исцедио је, то као да их се није много тицало. Наводно су имали укупно један велики хит, којег се уопште не сећам из те 1970. а за бенд сам знао још тад. Чудно… као да су намерно изабрали да буду одмах трећи на сцени (иза Џеферсона и Захвалног мртваца), подаље од рефлектора и, тако, слободни да раде шта воле.
Бенд је рестартован 2007, кад је већ петоро из првих седам постава било по разним Бољим местима. И овај видео је из 2017, у тој новијој постави, и ово извођење је у ствари споменик Хопкинсу. Дебели Крис за клавијатуром, когод да је, се ваљано одужио мајстору, ушао је у њега као што је овај некад улазио у Реја Дејвиса, урадио га да се не примети да није оригинал.
А сад сам на плејлисту за горе паркирао још десетак ствари за доставу, па кад ми стигну (у главу), стигну.