Kiša

Ako me sećanje dobro služi, prva zvanično objavljena pesma The Beatlesa u SFRJ bila je “Hello, Goodbye“. Odštampana na foliji, delila se uz prvu verziju časopisa Džuboks. Čini mi se da je i danas imam negde među singlicama. Od tog trenutka domaće izdavačke kuće su stidljivo počele da izdaju licencna izanja i prilično frekventno objavljuju aktuelne singlove sa top lista. The Beatles su, za razliku od The Rolling Stonesa, bili manje subverzivni i sumnjivi da ne iskvare socijalističku omladinu i prećutno su dobili zeleno svetlo tamo gde se o tome odlučivalo.

Na albume smo morali da popričekamo još koju godinu.

Tokom sedamdesetih su objavljeni gotovo svi. Normalno, kada su The Beatles u pitanju, retko koja pesma je mogla da nam promakne, a nismo ni slutili da se neke od njih nikada nisu ni pojavile na albumima. Naročito one rane, koje su se nalazile na B-stranama singlova za koje nismo ni znali da postoje.

“Rain” je jedna od njih i iza nje se krije zanimljiva priča koja je dobro potkrepljena detaljnim podacima o snimanju. Tako da sam se bacio na prelistavanje nekih od knjiga koji se bave sa The Beatles i u kojima uvek nanovo pronalazim neobične detalje na koje se obično ne obraća pažnja (The Complete Beatles Recording Sessions – Mark Lewisohn, Many Years from Now – Barry Miles).

Revolver (1966) je moj omiljeni album The Beatlesa; ne njemu ne postoji loš trenutak. Verovatno je jedan od najboljih koji je ikada snimljen, a većina slušalaca ga prepoznaje po nekim od nezaboravnih pesama koje je potpisao tandem Lennon/McCartney (“Elenor Rigby“, “Here, There And Everywhere“, “Tomorrow Never Knows“…”. Grupa je na njemu u stvaralačkoj top formi. I ostali članovi su priložili poneku veliku pesmu (Ringo Starr – “Yellow Submarine” , George Harrison – “Taxman“). Bilo je i viška materijala, pa su odlučili da ga objave kao singl koji će najaviti sam album.

Treba li uopšte naglašavati da je singl “Paperback Writer / Rain” odmah zaseo na vrh top lista? U Americi je počistio sa prvog mesta legendarnu pesmu “Strangers in the Night” i Frenka Sinatru!

“Rain” jasno pokazuje, kroz neobičan psihodelični aranžman i tekst, koliko su The Beatles u tom trenutku bili opčinjeni istraživanjem efekata LSD-ja na njih. Evidentno je da su se na taj način odvajali od stvarnog sveta i pokušavali da pronađu neki novi unutar sebe. Pomenute knjige potvrđuju da je pesma zaista zajednički napisana od strane tandema Lennon/McCartney, s tim da Sir Paul svoj doprinos svodi na nekih 30%. Lennon je najzaslužniji za sam zvuk pesme i sitne zezalice u njoj.

Tokom snimanja ove dve pesme grupa je slučajno otkrila da ako se traka magnetofona malo uspori, zvuk dobije neku skrivenu dubinu i teksturu. Tako su “Rain” snimilu u bržem tempu, a posle usporili traku i dobili sasvim novi šmek. Novo je i to što su bas gitara i bubnjevi izvučeni u prvi plan – zaista neobičan zahvat za to vreme.

Ako pažljivo slušate kraj pesme, primetićete da Lennon peva prateći vokal unazad. Evo šta sam kaže kako je do toga došlo:

I got home from the studio and I was stoned out of my mind on marijuana and, as I usually do, I listened to what I’d recorded that day. Somehow I got it on backwards and I sat there, transfixed, with the earphones on, with a big hash joint. I ran in the next day and said, ‘I know what to do with it, I know… Listen to this!’ So I made them all play it backwards. The fade is me actually singing backwards with the guitars going backwards. [Singing backwards] Sharethsmnowthsmeaness… [Laughter] That one was the gift of God, of Ja, actually, the god of marijuana, right? So Ja gave me that one.

Kako su The Beatles posle snimanja Revolvera prestali da nastupaju na koncertima i posvetili se isključivo studijskom radu, “Rain” nikada nije izvedena uživo. Ostao je iza nje samo promotivni spot snimljen za BBC kao svedočanstvo o davno prošlom vremenu koje je, u neku ruku, bilo i vizionarsko.

Slične spotove počeće 15 godina kasnije da emituje MTV.