Grčke boginje i rimski gladijatori

Seriju prekopavanja po digitalnom sećanju započinjemo u prvom veku pre nove ere…

Efes, Turska, jul 2005.

A sad da vam prepričam prvi artefakt digitalnog sećanja.

Prekopavao sam po foto-arhivi i naleteo na dokumentarni zapis iz Efesa, leta 2005. Ovo je Nika, grčka boginja pat… uh, k-hm, boginja pobede. Po legendi, bila je lepotica, pomagala je svakome, a nakon što je pomogla Zevsu da pobedi svog oca Hronosa, zaslužila je mesto na Olimpu i ostala Zevsova miljenica…

Letovanje u Turskoj 2005. godine je za mene bilo značajno u tom pogledu što sam tada, možda prvi put, počeo zaista ozbiljno da razmišljam o globalnom istorijskom nasleđu koje arheološka nalazišta sadrže i mogu da saopšte. A te godine sam se baš potrudio i pohodio sve izlete koji su bili u ponudi: Efes, Hijerapolis, Kaunos… Rekonstruisaću ta mesta više puta u ovoj seriji. To su mesta gde prosto zveranje nije dovoljno: potrebno je malo da se potrudite, da se nađete barem “na pola puta” sa tim sadržajem i da tako usvojite pouke o prošlosti koje su gradivni element civilizacije u kojoj mi danas živimo.

Sećam se, recimo, da sam u jednom uglu antičkog grada video nekakve silne kontejnere, nadstrešnice, zaštitne šatore, male alatne mašine… Pitao sam vodiča šta se tu dešava i da li je stalno tako, da se uvek nešto novo iskopava. Reče da on tu dovodi turističke grupe već desetak godina, ali da ranije nije video toliki intenzitet radova kao te sezone. Reče da se i sam raspitao o čemu je reč, na šta su mu rekli da je sasvim moguće da su otkrili nešto revolucionarno, što će promeniti neka poglavlja priče o antičkom svetu. Naime, bila je to iskopina kuće za koju je utvrđeno da je u njoj živeo gladijator. Do tada se mislilo da su gladijatori bili robovi koji su, ako ih sreća i veština posluže da prežive neki određeni broj borbi u areni, kao nagradu sticali slobodu i neku novčanu nagradu, dovoljnu da ostatak života provedu skromno, ali slobodno. “Izgleda da je tu živeo aktivni gladijator sa porodicom, kao slobodan čovek, što je prvi takav materijalni dokaz. Samo su retki arheolozi pretpostavljali da su postojali i takvi gladijatori, a većina je tu tezu osporavala”, reče mi vodič ushićeno, očigledno i sam zainteresovan za tu temu.

Međutim, tada nismo mogli da vidimo ništa. Očigledno, arheologija u sebi ima naboj holivudskog žara i vodili su računa da niko ništa ne vidi dok ne bude spremno za objavljivanje. A tako i bi: mislim da nije prošlo više od dve godine, a možda beše i manje, da sam na TV-u uhvatio dokumentarac o gladijatorima u istočnim pokrajinama Rimskog carstva, negde na razmeđu dve ere, gde su pronađeni dokazi da su postojali slobodni gladijatori koji su bili, u doslovnom smislu reči, superzvezde poput današnjih najpoznatijih sportskih ličnosti. Prvi takav dokaz je pronađen u iskopini jedne kuće u Efesu…

Eto, svet je mali, globalna mesna zajednica, a ja sam bio svedok vremena i mesta kada je nauka uradila ono što nauka i inače radi: preispitala sopstvene obrasce kroz nova saznanja.

(001)