Ko je mogao da zna? Moja crna slutnja je bila zasnovana samo na ličnoj nelagodi.
Ohrid, BJR Makedonija (danas Severna Makedonija), jul 2009.
“Koji brodić kreće prvi do Svetog Nauma?”
To sam upitao lika koji je na molu u Ohridu turistima prodavao karte za plovidbu Ohridskim jezerom. “Ilinden, požurite, kreće za pet minuta”, reče on, “Aleksandrija kreće pola sata kasnije”. Kupili smo karte i ukrcali se na Ilinden, u tom času ne znajući da nema previše veze to što Aleksandrija kreće pola sata kasnije, jer u Sveti Naum stiže 20 minuta pre. Brodić kojim smo plovili tog 27. jula 2009. godine je bio krntija; pitao sam se kako je uopšte moguće da ima dozvolu za plovidbu jezerom i hoćemo li, zaboga, uopšte stići kuda smo zaplovili. Nije mi bilo po volji stanje tog brodića, jer niti sam ja ljubitelj vode niti je voda ljubitelj mene.
Sve u svemu, dok smo stigli do malenog mola nadomak manastira Svetog Nauma, ne samo da su se putnici broda Aleksandrija koji su krenuli za nama već iskrcali, nego je i sledeća tura za povratak već bila ukrcana i upravo je polazila nazad za Ohrid. Razmatrali smo mogućnost da se sa tog izleta vratimo kopnenim putem i da se odreknemo dela karte za povratnu plovidbu, kad smo bili već dovoljno blesavi da nam želja za avanturom bude jača od racionalne odluke da tamo odemo autom. Ali, nekoliko sati kasnije, kada je bilo vreme za povratak, odustali smo od “šašavih primisli” i vratili se kako smo i došli.
Ispostavilo se da moje “šašave primisli” baš i nisu bile tako šašave. Tačno 40 dana kasnije, u subotu, 5. septembra 2009. godine, na brodić Ilinden na Ohridskom jezeru ukrcalo se 57 putnika, mahom bugarskih državljana, bez obzira na to što je registrovani kapacitet plovila bio 43 putnika i dva člana posade. Oko 10:45, na oko 300 metara od obale nadomak mesta Lagadin, otprilike na pola puta od Ohrida do Svetog Nauma, brod je počeo naglo da tone i potonuo je izuzetno brzo. Za sobom je povukao četiri osobe koje nisu uspele da isplivaju, a još jedanaest ih se udavilo. Možda bi broj žrtava bio i veći od petnaest da se u neposrednoj blizini nije zatekla policijska jedinica koja je boravila na redovnoj vežbi iz ronjenja. Pripadnici te jedinice su veoma brzo stigli na mesto nesreće i pružili pomoć putnicima.
Istragom je utvrđeno da je na brodiću pukla sajla koja je služila kao španer za ravnotežu. Kada se to dogodilo, korito se praktično trenutno pocepalo i brod je potonuo za samo nekoliko sekundi. Dubina jezera na tom mestu je bila oko osam metara.
Bio je to tragičan završetak brodića koji je imao dozvolu za plovidbu iako je već 85 godina plovio Ohridskim jezerom.
(006)