Сад се и бабо чешка по глави: је ли ово уопште капија? Па, има браву, спречава улаз кад је затворена, дели свемир на напоље и унутра, све је ту… Осим оног једног: у шта се то улази кроз њу?
Капија се меће на кућу са ајнфором, или уграђује у авлијски зид. Кад се које изгради, и кад власник смогне пара за њу. Овде… нит је улаз у кућу, нит је авлија. Оно напоље је исто као и оно унутра. Хмм… шта то би?
У доба социјализма, кад је изграђено све ово на слици, капије није било. Иако је важио аксиом да су сви имали све, и упркос томе сви крали, и упркос томе ником ништа није фалило… Е, ово још није ништа, откако је тај домаћински капитализам, овакве решетке виђам и на степеништима стогодишњих кућа, где их за време ранијих капитализама није било, ма и у самом Водоторњу… Уосталом, ограђују се и закључавају и пијаце, и перони, ма свашта, па што не би шест дућана. Да им не би случајно неко ван радног времена завирио у излог, шта ли.
Уместо авлије, овде су ти плански грађени дућани, у истом стилу и материјалу као на још неколико места у граду. Другде добро изгледају, а и овде добро изгледају ови што су ван овог обора, ваљда су такви и ови унутра. Јер, овде је неко имао истанчан осећај за урбанизам и архитектуру, и поставио ово обележје новог времена тако да подели простор на затарабљен део и оно остало. У ствари, не могу ови да изгледају исто као ови што су им, са истом таквом фасадом, с леђа на обе стране. Ови напољу су на отвореном, чак можда чине и некакав корзо – ено их на фотци горе.
Обично уз причу о неком оваквом призору напишем и шта је ту било пре, а шта је сад. Међутим, ово није моја страна града. Јесте ми фирма била отприлике преко пута, али је ово двеста метара даље, с оне стране четворотрачног пута, те ама ниједном нисам прошетао овуда тих година. Зато не знам шта је ту било у прошлом веку. У овом, нисам могао да видим, било је закључано, ово је снимљено у 19:27, ко још тако касно гледа излоге, ајте молим вас.
И шта ћу, шкљоцнуо сам ово и разишао се, онако као грађанин.