U jesen 2019. godine objavili smo recenziju debitantskog albuma J.R. Augusta ostajući zatečeni kvalitetom tog izdanja. U međuvremenu se svašta desilo: objavljen je album Murky Waters sa pesmama koje su se do tada mogle naći samo u digitalnom obliku, pa onda video snimak fenomenalnog koncerta u Lisinskom… Da ne spominjem osvajanje tri Porina, najprestižnije muzičke nagrade u Hrvatskoj.
A onda smo morali da se “zabavljamo” sa Covid pandemijom koja nam je svima poremetila životne planove.
Nemogućnost okupljanja, nastupanja, putovanja… tokom 2020. je naterala muzičare da potraže alternativna rešenja. Lako slanje snimljenih materijala omogućavalo im je da razmenjuju svoje ideje sa drugima kroz virtuelni prostor, ali su rezultati takvog rada bili poprilično jalovi – ništa ne može da zameni sinergiju i kolaboraciju okupljenih u studiju i emocije koje se beleže u toku snimanja. Skoro sve što sam čuo od tako nastalih pesama zvučalo je prilično nategnuto i iskonstruisano. Bez obzira što se radilo o etabliranim svetskim autorima.
Kako budućnost nije bila predvidiva, a snimanje novog albuma zakazanog za početak 2021. se prolongiralo do daljnjeg, J.R. August je odlučio da opremi sopstveni studio. Za autora koji je veoma temeljan u svemu što radi je to, verovatno, bio najbolji potez. Željno sam iščekivao da čujem prve snimke, makar i sirove demo verzije.
To se nije desilo, ali sam dobijao informacije da se na novom albumu intenzivno radi.
Kada je sve bilo gotovo i spremljeno za štampu, početkom marta, J.R. August mi je poslao linkove za digitalnu verziju albuma i onda su počele slatke muke. Nisam imao ni približnu ideju šta da očekujem. U trenutku kada sam dovukao snimke, javio mi se prijatelj i pohvalio se da mu je stiglo novo pojačalo “na lampe”, pa ne bi bilo zgoreg da ga malo “komisijski” testiramo. Tako se desilo da je moje prvo preslušavanje albuma Still Waters proteklo u natprosečnim Hi-Fi uslovima. A odmah potom i drugo, treće… Jedva smo prestali. 
Miloš, koji inače sluša sasvim drugu muziku i nikada do tog trenutka nije ni čuo za J.R. Augusta, kratko je prokomentarisao posle ove seanse: “Ovo je kao da je muziku radio Vangelis sa odličnim pevačem.”
Muzički i stilski, novi album je na tragu prethodnika. J.R. August ima već prepoznatljiv i originalan zvuk, koji je ovoga puta obogaćen spiritualnom atmosferom i postignutim “prostorom” koji ostavlja utisak kao da je sniman u nekoj crkvi.
Iznenađuje to da je album konceptualan. Za osnovu je uzeta najpoznatija priča koja definiše civilizaciju kojoj pripadamo i na kojoj su mnogi muzičari u prošlosti polomili zube, upuštajući se u površne uvide ili preterano filozofiranje. Ako se na albumu Dangerous Waters J.R. August bavio suštinskim životnim pitanjima i prolaznošću ovozemaljskog bivstvovanja, ovoga puta se upustio u dublje vode preispitivanjem sopstvenog odnosa sa religijom. A bogami, i našeg. Učinio je to hrabro, iz današnje perspektive, sa minimumom reči koje više osvetljavaju unutrašnji doživljaj nego što pokušavaju da bilo šta duboko objasne.
Uvodna pesma “Dealing with the Pain” postavlja mizanscenu za sve ono što će se kasnije dešavati. Slede je “I Forgive Her” i “Goddess of the Flame“, pričajući o ljubavi kao moćnoj snazi svekolikog života i dualizmu koji se provlači kroz tu ideju (“ljubi bližnjeg svog…” u svetovnom smislu i ljubi Boga u duhovnom). Minimalistički instrumental “Hope” je tek predah: autoru je bilo jasno da prvo mora da se “rastavi” da bi se potom ponovo “sastavio” na drugačijim principima. Naravno, uz božansku intervenciju (“Divine Intervention“), koja ga uvodi u preispitivanje svega dotadašnjeg (“Deepest Oceans of My Mind“), da bi se proces transformacije završio u dramatičnoj i katarzičnoj numeri “Rebuild My Ruins” i narednoj “Release Me from My Sin“, koja mi je najdraži trenutak na albumu. Poslednja pesma “Lonely” predstavlja fantastično finale u kojem možete da osetite novospoznatu duboku duhovnost autora i svu univerzalnost vešto uklopljenih biblijskih poruka. Bez obzira da li ste vernik ili ne.
Poslednjih godina svedoci smo pokušaja marginalizacije hrišćanstva i religije uopšte. “Modernizam” je uzeo maha, za “prosvećenost” se izborila još Francuska revolucija, a crkveni objekti na Zapadu se pretvaraju u diskoteke. Navodno, nema dovoljno novca za njihovo održavanje…
A vreme u kojem živimo odiše svim mogućim negativnostima. Na ovaj ili onaj način smo prisiljeni da se distanciramo od drugih osoba. Ostajemo izolovani u naših četiri zida i buljimo neprestano u razne ekrane koji nas okružuju. Postali smo nepoverljivi jedni prema drugima, anksiozni i depresivni. Da ne pominjem tekuća dešavanja u Ukrajini i na nekim drugim mestima. Lako je pomisliti da su u pitanju “đavolja posla” ili je na delu “dekonstrukcija” svih tradicionalnih vrednosti u cilju “Velikog reseta”, uz obavezno “poništavanje starog”, koje je već započelo na mnogim mestima.
I u čemu bismo mogli u takvim okolnostima da nađemo preko potrebnu utehu? Lajfkoučima, personalnim trenerima, odlascima kod psihologa koji su samo moderni surogat tradicionalnog sveštenstva? Uostalom, zapitajmo se: šta je Izabrani narod iz Biblije održalo do današnjih dana? A odgovor je veoma lak – ništa drugo no iskonska vera koje se nisu odricali bez obzira na sve teške trenutke kroz koje su prolazili kroz istoriju.
Ni J.R. August ni ja vas ne nagovaramo ni na šta. On, vešt na rečima i lucidan, na ovom albumu nudi dobar povod za razmišljanje o tome kakvu budućnost želimo za sebe i gde da je tražimo.
Mnogi muzičari se, posle brilijantnog debija, spotaknu na drugom albumu. J.R. August i za ovaj dobija čistu peticu.
Put kojim je J.R. August krenuo zahteva jaku volju, upornost i strpljenje. A tiha voda breg roni. 