Kako se samo jedna prilika pretvori u drugu…
Ovo je ispalo skoro na mufte, a zapravo zaista nisam imao neku bogzna koliku inspiraciju. Setio sam se starog pravila “ako ne znaš šta ćeš, uzmi aparat u ruke, uključi ga i hodaj” koje je uspevalo već u nekoliko navrata. U jednom času, uočio sam fleku na objektivu koju sam napravio kad sam ga slučajno dotakao prstom. Vraćajući se da uzmem krpicu, ugledam u predsoblju ono malo stono ogledalo koje žene koriste za šminkanje, pa mi nešto pade na pamet…
I tako to: fleka je baš taj plavi obris na levoj strani.
No mišn, pa mišn not akomplišd. 
Ali ostaje beleška da ponovim nešto slično kada budem imao pravi fotoaparat. A ako sve bude po planu, neće proći previše do tada.