Jedan od zadataka novog ciklusa je redefinicija nekih starih tema, ovog puta u uslovima novih tehničkih mogućnosti. Tokom popodneva i rane večeri sam išao u izviđanje nekih poznatih mesta…
Scena današnje fotke danas će vam doći u pamet gotovo u trenutku.
Jeste, to je isti onaj semafor koji ste videli pre nekoliko dana. Samo sad je bilo malo ranije doba dana i ja sam usput imao u rukama tru puta teži fotoaparat. 
Tokom minulog dana, bio sam u malo dužoj šetnji, pa sam se mašio nekih kadrova koje sam i pre pravio.
Elem, načisto sam sa tim da su neke načelno uspešne teme u prethodnom ciklusu ispadale loše zbog tehničkog nedostatka. Setićete se da sam ispod nekih fotki napisao “vrati se ovoj temi kad budeš imao valjan fotoaparat”. E, pa sad ga imam… Još bi trebalo da razmislim malo podrobnije: ima li smisla vraćati se načetim temama? Pa – zašto da ne? Pošteno je priznati slabost prvog pokušaja, jer to je put napredovanja. Ako nešto može bolje da se uradi u sledećem pokušaju, onda je i dobro da se uradi. Doduše, da mi je nebo sa one slike i rezolucija sa ove…
Presuda: mišn akomplišd. 
Blago prezasićenje boja je učinilo nebo dovoljno dramatičnim, a tekstura svetala je učinila semafore primamljivijim. Naknadna obrada je bila malo intenzivnija: morao sam da iskloniram jedan odvratni viseći kabl (ne vidi se gde je bio, pa o njemu više ne moramo da pričamo), a usput sam pojačao kontrast, jačine boja i definiciju ivica, sve u funkciji blage dramatike. Simbolika na fotografiji preostaje.
Vredi da pogledate fotku veličine 2400 piksela, na njoj se baš bolje vidi sve što treba.
Idemo dalje. 
Ја сам се једно време трудио да избацим каблове из кадра, и онда поразмислио. Сви ти стубови, жице, ограде, све је то део градског пејзажа. Најчешће их је немогуће избацити (јер је место одакле се види објекат а не виде жице иза ограде где пише оно “не треси пасош”), те сам дигао руке од ћорава посла. Приде, за већину
ових фотки сам ионако хтео да донесем амбијент такав какав је, не пицнут за разгледницу.
Наравно да не радимо исту врсту фотографије. Свако својим путем.
Ah, da. Kapiram o čemu govoriš. No, ovde je jedna debela žica išla ispod semafora i baš je izgledala iritantno. Intervencija u Photoshopu je trajala sva-tri minuta, pa nije bolelo da se uradi nad tom jednom odabranom fotkom. Da radim nad serijom – nikako. A ne bih radio ni nad fotografijama koje jasno pokazuju atmosferu urbanog predela. Sad, ‘beš ti tu tezu da je Kikinda urbana varoš, ali bejahu one godine kad se bacalo šakom i kapom, pa su to zbilja i pokušali, pa sad ima i ovakvih scena za slikanje:
Zašto imam utisak da ovde mene neko …ha?
I ja se (svakog radnog jutra) vraćam na ovu temu.
Da, ona gornja fotka je baš lepa zeleeeena !!!