Pitanje za vas: poštujete li muzičke festivale i da li ste izabrali neki za sebe? Moj izbor je Nišville.
Letnji muzički festivali su dobra prilika za zabavu i boravak na nekim zanimljivim mestima. Iskreno, Exit nije više za moje godine ni metežom ni izborom izvođača, a suviše retko se pojavljuje neko kome bih rado pružio svoju pažnju. Do sada, to je uspelo samo Paulu Welleru, čiji nastupi se ne propuštaju. Neku godinu pre toga umalo nisam ispratio i Iggyja Popa, ali posle svega, baš mi i nije toliko žao što ga nisam gledao uživo.
A Guča je mesto za koje se još nismo odvažili. Umalo ne odosmo dok smo prošle godine lutali kolima po Srbiji – samo da smo prešli planinu Jelicu, skrenuvši s puta od Vrnjačke banje. No, ta vrsta galame nam nije bliska, pa bismo samo napravili neki poludnevni aranžman, što nije lako s obzirom na prilično složenu logistiku koju su vešti organizatori upriličili da bi podigli cenu svemu, od parkinga do boravka.
Trenchtown festival, par dana reggae muzike na Paliću, mogao bi da bude zanimljiv; neka se uvežbaju još par godina, pa ćemo ga pohoditi.
Međutim, Nišville je nešto posebno. Toliko da planiramo da idemo i ove godine i ako još uvek pojma nemamo ko nastupa, a zna se da se džez nešto ne gaji u našoj kući. Ali, svejedno: znamo da će biti zabavno i veselo, dobro organizovano i da ćemo pokupiti dosta pozitivnih vibracija, kao i prošle godine. Istina, barem jedno od prošle godine ostaje nezaboravno zbog energije nastupa i neponovljivo jer Kralja više nema: bio je to nastup Solomona Burkea.
Imalo bi da se priča mnogo o svim večerima prošlogodišnjeg festivala Nišville, ali pošto ništa ne može da se približi ovome, nije toliko važno. Bar meni, to jest, bez obzira na ugled koji imaju Ray Hargrove, Manu DiBango, Benny Golson, De Phazz i drugi. Otišao sam tamo da bih video i čuo Solomona Burkea, što sad, posle iskustva, ne mogu da prepričam; a kao bonus su došli mađarska fussion grupa Djabe i njigov česti dopisni član Steve Hackett, čija svirka je imala efekat pesnice u čelo…
Festival Nišville 2011 će se održati od 11. o 14. avgusta na tvrđavi u Nišu. Kako stoje stvari. Jasna i ja ćemo izvesno opet biti tamo, u društvu naših prijatelja i prateći dobru muziku. A verujete li mi da još ne znam ko svira? I baš me briga. Verujem Ivanu Blagojeviću i njegovoj ekipi da će prirediti bar jedno ekstra veče – i to mi je dosta.
A ostatak ugođaja ćemo da ulovimo u nekom od restorana na potezu između Đavolje Varoši i Knjaževca. 