U Srbiji ne postoji eksplicitni pravni akt koji uređuje kontrolu predizborne tišine.
Dok se razni psiho- i politički analitičari javljaju komentarišući ulogu Republičke radiodifuzne agencije, Agencije za borbu protiv korupcije i drugih državnih organa, te kako smo do sada imali predsednika koji je poštenje i marljivost naučio tek na fakultetu (roditelji i vaspitači/učitelji su očigledno bili zauzeti nečim drugim), nama ostaje da u retkim trenucima uživamo u (predizbornoj) tišini.
Nije on učio poštenje i marljivost na fakultetu, nego [tamo] na [njegovom] [univerzitetu]. Njemu je fakultet malo. On hoće sve.
Onom drugom je, pak, dovoljno. On je prvo studirao fakultet, pa onda master. Dakle, prvo je bio diplomirani fakultetlija, a sad je masterdžija. Valjda do večeras nauči kako se zove to što je studirao.
nemoj tako, čuo sam ga da kaže “ja ne mogu biti predsednik svim političkim partijama”. oseća (čak i) on ograničenja.
E, al’ zato ovaj drugi ne zna da više nije preCednik (iako je sam o tome odlučio), pa se svuda potpisuje tom titulom…
Није ми јасно што се гњавио са тим мастером, ко да је, саклони, нека послуга (“јес мастер, ноу мастер”). За то време је могао негде лепо да плати, магистрира и накриви капу.
Neee, taj sto se potpisuje se i predstavlja. Kuku meni pa oni su isti! Zamisli, baba i deda su jednojajcani blizanci!