Opet su počele da me progone neke stare teme: ograničeno osvetljavanje, improvizovani studio na stolu, elementi detalja… A sad sa novim parametrima koje imam i nekim koje sam izgubio…
Već nekoliko dana iskušavam da izvedem nešto, pa mi ide teško jer je jako teško raditi sa DSLR aparatom na stonoj postavci. Već sam nekoliko puta pokušavao i stalno neki đavo fali: te nije dobar fokus (iako sam ja mislio da jeste) te nije dobro svetlo (iako se činilo da ga ima dovoljno) te greška u postprodukciji (što već mogu da popravim, ali ko još voli podgrejan krompir). I večeras najzad uspem. Izvadio sam prvu uspešnu iz špila: ona možda čak i nije najbolja u sesiji, ali baš me briga: dokumentujem konačni uspeh.
Da, dobro ste primetili: to je rekonstrukcija one zanimljive scene od prekjuče, gde izvedba nije uspela. Morao sam da se vratim sceni jer nisam prestajao da mislim o njoj; bilo me malo sramota što sam onda onako ošljario scenu. Ovog puta, sve je na svom mestu.
Presuda: mišn akomplišd. 
I odmah poštena opaska: tako sam mogao i preksinoć. Brzo, kuso, kaže ono prastaro i iritirajuće tačno pravilo. Ovog puta, scena je u malo drugačijem rasporedu svetla, bez onoliko kontrasta i sa manje detalja koji odvlače pažnju. Štaviše, ograničio sam boje i sveo scenu na kombinaciju upravljane dubinske oštrine; dovoljno je tako, da ne preterujem kao prošli put.
Dok ružno vreme traje, baviću se kućnim studiom. Šta mi drugo ostaje…
Komentari su onemogućeni.