Ova numera već duže vreme stoji u mom šteku predloga za muziku za popodne. I nisam znao šta da radim sa njom jer nisam mogao da nađem nijedan širi kontekst kojim bih opravdao objavljivanje. Još uvek ga nisam našao; zadesio se mali vakuum jednog plana i to je sad jedino opravdanje što ipak odlučujem da podelim sa vama ovo.
No, u čemu je trik?
Kao prvo, ja ne volim ovakav stil aranžiranja muzike, ali ovo je izvedeno besprekorno. Kao drugo, ovaj mali i te kako ume da peva, ali je neko odlučio da ga pegla kroz voice pitch synth, boktepita zašto. Treće, ovoliko elektronike na gomili uobičajeno proizvede alergijsku reakciju kod mene, ali u ovom slučaju sam bio apsolutno kupljen ovim pakovanjem. I najzad, spot je očigledan kič, ali meni se veoma dopada zbog dobre fotografije.
I šta sad da kažem: ne postoji element koji mi se ne dopada, osim lepote same pesme i činjenice da Ružna Frizura ume da peva. Kako je onda moguće da se to sve sastavi u tako čudnu kombinaciju koja radi? Još pre desetak godina, neko bi me ubedio da je to zbog snage same pesme. E, pa nije: da je to, izabrao bih verziju koju peva Dado Topić sa grupom Leb i sol ili, još bolje, Dobri Stavrevski. A ako mi je do melodije, izvadim Vlatkovu ekstravagancu i to je to. Pa dobro, ne baš tu verziju, nego onu iz 1990. godine.
Pa dobro, šta je onda sa ovim Ilievskim? Lupao sam glavu mesecima. I onda sam skontao, zatičući se kako kao hipnotisan gledam neko spremanje jela na kanalu 24 Kitchen – to je blend. Elementi ne moraju nužno da budu ukusni; ali kad se sve spravi i skuva kako treba, verovatno je prste da poližeš. E, tako i čuvena pesma u izvedbi meni nepoznatog dečka iz Kumanova. I onda, nije da nije, setio sam se kako je bilo toga još u muzici koju sam spontano zavoleo. Primeri su retki i mala je šansa da ću je deliti sa vama u ovoj rubrici, ali svejedno: bitno je da imam prost i tačan odgovor na svoje pitanje.
Šteta što zvučni zapis ploče “Live in NYC” nije praćen ma kakvim video snimkom sa licinog mesta, tek toliko da se proveri davnašnja urbana legenda o zbunjenom uglješi koji stoji pred binom, ruku i nogu zavezanih u čvor 🙂 Muzika ga neodoljivo poziva na igru, ali šta vredi kada nije baždaren na neparan balkanski ritam.