Zamalo da se desi… Z-a-m-a-l-o!…
Obećah juče jednu HDR fotku, kao da sam znao da ću imati akutni napad megalenjosti u toku dana… No, svakako je valjalo da sredim fotke od onog motanja oblaka. I opet sam se uverio da HDR meni baš i nije toliko nužan, mada priznajem da je lepo raditi u uslovima velikog dinamičkog opsega. Ali to je više predmet igre nego potrebe. Nego, pomenuh da se zamalo desilo… Ček’ prvo da vam pokažem fotku, pa ću onda da vam ispričam…
Dakle, šta se desilo… Bili su to trenuci poslednjeg svetla, doslovno. Zviznuo sam nekoliko panorama, a onda sam treskao rafale od po tri fotke sa otklonom kompenzacije svetla za po jednu blendu gore i dole, unapred ne znajući hoću li ih koristiti za HDR snimke ili za biranje optimalnog polaznog snimka. Prošla su neka vozila, put je bio prazan… Ah, da: ovo je put ka Ruskom Selu, strana koja gleda ka zapadu, tj. ka Kikindi. Uočite crvene tačkice na horizontu; to je zalazak sunca koji se nekako jedva probija kroz oblake.
Elem, štriknem rafal od tri vodoravne fotke, odmah potom još jedan rafal od tri uspravne (to je ova slika). Spustim aparat sa lica, moglo je proći najviše dve sekunde, kad strahovita munja zapara nebo tačno po sredini scene. Munja je lupila daleko iza grada, negde tačno u tačku nedogleda ovog puta; ama, da sam birao… I najbolje od svega, s obzirom na šest brzih okidanja, ko zna, možda sam zamalo bio u prilici da uhvatim munju u ekspoziciju…
Dakako, problem je sa tim “zamalo” – svi smo mi zamalo pa umetnici, zamalo pa uspešni, zamalo ovo i zamalo ono… Svet je pun tog “zamalo”, tako da ovo pričam tek kao kuriozitet, a ne kao priču o propuštenoj šansi. Najzad, munje se i ne love iz ruke, niti se love brzim ekspozicijama. Imam ideju kako da napravim sesiju lova na munje, ali to je poduhvat koji zahteva brzo odlučivanje i još brže reagovanje – a svu potrebnu opremu već imam. Jedino je problem u tome što baštenski grizliji baš i nisu mnogo poznati po agilnosti…
Ah, da… Presuda: mišn akomplišd. 
Fotka je izvedena kao HDR; kažem, nije moralo, ali ajde-de, kad je već tako, makar sam uspeo da rekonstruišem tu čudnu olovnoplavu boju neba i da pritom sačuvam i detalje u donjem planu scene. Nije bilo teško, ako ćemo pošteno.
Idemo dalje.