Danju je toliko toplo da mi se ne mili da izlazim. A noću ne mogu da slikam… Čekaj: mogu.
No, svakako sam hteo da dokumentujem privremeno stanje na terasi, izgled nakon što sam skinuo stare daske, a pre montaže novih. Uhvatio sam aparat u ruke i štriknuo nekoliko fotki onako sirovo, iz ruke. Uz zrno obrade, tek da ispravim neke nepravedno propuštene sitnice, odabrana fotka ispade ovako:
Malo preterivanja, ali istina je: ovo je ISO 3200, a 0,8 sekundi iz ruke, što je ispalo oštro preko svake nade. I ne samo to, nego obratite pažnju na većoj fotki: vidi se i nekoliko zvezda na nebu, čemu se tek nisam nadao. Ovo je ceo kadar, bez ikakvog izrezivanja, široki ugao, pa je i distorzija prilična. Unapred sluteći da bi ispravka distorzije učinila loše, ipak sam pokušao… A potom odmah i izbrisao taj pokušaj.
Presuda: mišn akomplišd. 
Hteo sam noćni dokument, dobio sam ga. Fotka je trivijalna i spada u kategoriju daveža, ali ja ovde vidim i zapis sa naslovom “ipak je moguće”, što je dobra škola, jer ISO 3200 se nalazi “preko crte”, a ovde nisam činio nikakve korake u uklanjanju šuma osim onih nejakih opcija koje Lightroom ima. Ispostavilo se kao dovoljno! Praksa će verovatno pokazati da je to pomalo i do činjenice da na slici ne postoje ekstremno različite zone (osvetljeni prozor ne računam), ali molim lepo, vidiš da može, i to iz ruke.