Danas slušamo nešto što ne trpi previše priče. Jedino da vas podsetim da bi bilo poželjno da odšrafite ozvučenje, jer ovo je krljačina koja zahteva da se uši produvaju.
Doduše, valja da pomenemo dve stvari. Pustite ponovo, pa pročitajte i pratite linkove, možda nešto bude i vama zanimljivo.
Prvo, svaka čast Joolsu Hollandu i njegovom bendu, ali ja bih tom trombonisti posle tako rahitičnog sola u takvoj numeri zavezao trombon oko vrata u mašnu i poslao ga kući.
A drugo: setićete se da je Steve Winwood ovo napisao još kao vunderkind u grupi The Spencer Davis Group – imao je osamnaest kad je sastavio ovo čudo.
Moraćemo da se pozabavimo tim čovekom, tačnije njegovom muzikom, malo više.