(Isečak)
…
Nema alkohola! Carice nebeska! Jer ako je verovati anđelima, ovde heres nije potrošen. A sad samo muzika, pa još muzika sa nekakvim pasjim modulacijama. To u stvari peva Ivan Kozlovski, odmah sam ga poznao, odvratnijeg glasa nema. Svi glasovi svih pevača su jednako odvratni, ali su kod svakog odvratni na svoj način. Ali, Ivan kozlovski… “O-o-o, pehara mojih predaka… O-o-o, daj da te se nagledam pri svetlu zvezda-a-a noćnih…” Pa, Ivan Kozlovski… “O-o-o, zašto sam tobom omađi-i-i-jan… Ne odba-a-cuj…”
– Da li ćete nešto naručiti?
– A šta imate – samo muziku?
– Kako “samo muziku”? Imamo bif Stroganov, kolače, vime…
Ponovo se pojavila mučnina.
– A heres?
– Heresa nema.
– Interesantno, vime imate, a heresa nema!
Ostavili su me. Da mi se ne bi suviše gadilo, počeo sam da razgledam luster nad glavom.
…
(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)