Strogo uzev, upravo sam napravio ofsajd u ritmu projekta “jedna na dan”: sesija je izvedena daleko iza ponoći. S druge strane, kakav mi je dan bio, ovo je još uvek ponedeljak; e, pa jeste, kad ja tako kažem. Obaška, dočekaću jutro radeći.
A opet, gledano iz ugla pravdanja, stara zamisao koju sam večeras ostvario i ne bi mogla da se sprovede tokom dana, jer angažujem mnogo prostora i zbog toga bismo smetali jedni drugima u vreme večere.
Naime, ova sesija prvi put angažuje veliki crni hamer, čaše, krpe, improvizovano svetlo… De, lakše malo, nisam još ni blizu da angažujem sve to – iz prostog razloga što još uvek nemam sve od opreme. Ideja ove sesije je istraživanje, a jedino što sam znao, verujte mi na reč, jeste da će biti grešaka. Ishod je sledeći:
Da ne bih previše filozofirao, evo šta sam sve večeras naučio.
- Dobro je što si nabavio taj tamni hamer. Jedino nemoj sivu boju da zoveš crnom.
- Da bi napravio dobru black key fotografiju, nađi crnu podlogu.
- Vreme je da razmišljaš o nekom improvizovanom white box sistemu.
- Nikad se više nemoj pitati zašto neki fotografi koriste bele platnene rukavice.
- Pošto nemaš bele platnene rukavice, nađi neki drugi način da izbegneš fleke od prstiju na čaši. I nikad više nemoj da koristiš papirnu kuhinjsku salvetu za glancanje čaša.
- Sok od višnje nije dobra crvena tečnost za fotografisanje. Sledeći put uzmi neko lagano crveno vino. I uzmi čašu za vino, a ne staklenu saksiju za cveće.
- Da je studijska fotografija laka za izvedbu, njome bi se bavili svi.
Nije malo. Uopšte nije malo.